Test intolerancije na hranu

novasegmentNetolerancija prema određenim komponentama hrane može se pokazati u vidu mnogih zdravstvenih tegoba. To je rezultat stresa kome je organizam izložen unosom namirnica na koje je preosetljiv. 
Ukoliko dugo vremena unosimo hranu kojom opterećujemo naš metabolizam, a time i rad svih naših ćelija, javlja se gubitak dnevne motivacije i radne energije, umor, migrena, bolovi u mišićim ili zglobovima, tegobe sa varenjem, promene na koži, vrtoglavica, astma, depresija, hiperaktivnost, nesanica itd.. 
Mi u glavnom znamo koju vrstu hrane ne varimo 
dobro, jer se posledice lošeg varenja veoma brzo javljaju u vidu nadimanja, promene u stolici i bolovima u stomaku. S druge strane, najčešće ne znamo koju vrstu hrane ne tolerišemo dobro na ćelijskom nivou. 
Priroda nam je evolucijom podarila moć da prepoznamo potencijalno nepoželjnu hranu i da je izbegavamo, kao i da podsvesno uzimamo onu koja nam najviše odgovara, ali, višedecenijske loše navike u porodičnoj ishrani su nas dovele danas u situaciju da teško možemo da pratimo ove prirodne signale. 

Naime, od ranog detinjstva, opterećivanjem organizma brojnim grickalicama, slatkišima, kao i slatkim pićima, brzom hranom, hranom punom konzervanasa, uspavali smo mehanizme odbrane i postali smo veoma podložni mnogim bolestima. 
Danas je tehnologija toliko napredovala, da se često dešava da upravo najopasnije namirnice prepoznajemo kao najsladje, jer sa dodatim ukusima, mirisima i bojama ove namirnice postaju veoma primamljive! 
Unos hrane koju ne tolerišemo dobro je pravi tihi ubica i direktno utiče na pojavu bolesti kao što su dijabetes, srčani i moždani udar, čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, brojni maligniteti itd. 
Samo izbacivanjem iz ishrane namirnica koje ne tolerišemo dobro, u više od dve trećine slučajeva, dolazi do poboljšanja ozbiljnih zdravstvenih tegoba. 
Ova činjenica ima veliki značaj, jer nam govori da možemo biti zdravi pametnim unosom hrane. Da bi hrono nutritivni režim dao najbolje rezultate, potrebno je obaviti testiranje netolerancije na hranu. Ovo podrazumeva precizno ispitivanje koja se namirnica može iskoristiti za stvaranje energije na ćelijskom nivou bez štetnih ostataka, a koje namirnice treba izbegavati. 
Svaki čovek ima jedinstven genetski zapis. Prema tom zapisu se odvijaju sve naše fiziološke funkcije, a svakako se ovo odnosi na metabolizam i iskoristljivost namirnica u cilju stvaranja energije. Jednom čoveku je za stvaranje energije odgovarajuća jedna vrsta namirnica, nekom drugom, sasvim druga vrsta. Unutar jedne porodice čak veoma često postoje razlike u sposobnosti iskorišćenja namirnica. 
Da bismo tačno znali koje nam namirnice donose zdravlje, a koje su potencijalno opasne, neophodno je obaviti testiranje intolerancije na hranu. Čovek je u davna vremena imao prirodnu sposobnost da tačno zna koja mu hrana odgovara, pa je izbegavao potencijalno opasnu za zdravlje. Ponudom velikog broja raznolike hrane, ova sposobnost se danas praktično izgubila. Mi često imamo osećaj da neku hranu volimo ili ne volimo, a to je samo ostatak davne moći koju su naši preci imali kad su birali namirnice od kojih mogu imati samo korist, a ne i štetu.   
U praksi Anti Aging medicine, najčešće se primenjuje neki od biorezonantnih testova odredjivanja netolerancije na hranu. Kompjuterski program bi trebalo da bude u mogućnosti da ispita više stotina različitih namirnica, koje naš organizam može ili ne može tolerisati dobro. Danas ima nekoliko takvih test sistema, a najpoznatiji i veoma tražen je MORA biorezonantni test, koji se obavlja na aparatu MORA Super. Ovaj aparat je dizajniran od strane najpouzdanijeg svetskog proizvodjača pejs mejkera, lidera u proučavanju biopotencijala organizma, kompanije Medtronik. 
Pacijentu bi trebalo da se izmere sve neophodne fizičke mere, uzme detaljna anamneza, odredi lipidni status, nivo slobodnih radikala i biokapacitet krvne plazme da se odbrani od slobodnih radikala. Nutricionista je u obavezi da na osnovu svih parametara kasnije u toku testiranja odredjuje dijetetski režim. 
Mora Super test se obavlja po sličnom principu koji se koristi kod merenja EKG signala. Signali se odredjuju putem 4 elektrode (na rukama i stopalima). 
Naše ćelije imaju odredjene bio fizičke potencijale, koji se mogu precizno kompjuterski izmeriti, a softver već poseduje bio-fizičke parametre za preko 600 namirnica, alergena i ostalih supstanci (pesticidi, dlake domaćih životinja itd). U toku merenja ćelijskih potencijala, dobijeni parametri se putem kompjuterskog programa matematički sravnjuju i time se dobija veoma precizna vrednost koja se se pretvara u signal, a ovaj se prikazuje brojčano na ekranu aparata. Testiranje traje oko 40 minuta, pacijent odmah dobija detaljan prikaz namirnica koje mu potencijalno mogu nauditi, ili koristiti, kao i savet nutricioniste.

 

Podeli sa prijateljima

PLG_ITPSOCIALBUTTONS_SUBMITPLG_ITPSOCIALBUTTONS_SUBMITPLG_ITPSOCIALBUTTONS_SUBMITPLG_ITPSOCIALBUTTONS_SUBMIT
Facebook