Bioidentični hormoni

Čemu služe bioidentični hormoni?

• Naše telo proizvodi preko stotinu hormona. Oni regulišu sve životne funkcije, rast, srčani rad i disanje. Oni čine muškarca – muškarcem i ženu – ženom. Oni nas noću uspavljuju i ujutru bude, kontrolišu krvni pritisak, održavaju čvrstinu kostiju, mišićni tonus, podmazuju zglobove. Uslovljavaju da telo proizvodi energiju i toplotu, da sagoreva masti. Hormoni diriguju menstrualnim ciklusom, uslovljavaju začeće i porođaj. Smanjuju stres, umor, strahove i oslobađaju nas depresije. Hormoni održavaju korektan nivo šećera u krvi i tkivima, povećavaju otpornost od infekcija i alergijskih reakcija. Kontrolišu seksualnu želju, plodnost i sposobnost reprodukcije.
• Mali pad ili lagani disbalans već u tridesetim i četrdesetim godinama može usloviti značajno urušavanje zdravstvenih i mentalnih funkcija. Čak perfektno balansiranom ishranom i aktivnim životnim stilom, naše telo polako tokom starenja gubi funkciju proizvodnje adekvatne koncentracije hormona u proporcijama koje su zadovoljavajuće.

Šta su bioidentični hormoni?

• Bioidentični hormoni su supstance koje se unose u naše telo kako bi nadoknadile nedostatak prirodnih hormona.
• Pravilnim doziranjem i upotrebom bioidentičnih hormona, možemo vratiti zdravlje i energiju koju smo imali u mladosti.
• Insulin je najpoznatiji bioidentični hormon. On se dodaje kod osoba čiji pankreas prestane da proizvodi ovaj hormon, koji je zadužen za metabolizam šećera tj. glukoze. Razlog za to je najčešće autoimuna bolest genetskog porekla. Takođe, još jedan od poznatjih bioidentičnih hormona je tiroksin, hormon štitne žlezde. On je do sada spasio mnoge živote od sigurne smrti, koja nastaje njegovim nedostatkom.

• Bioidentični hormoni, kako im i samo ime kaže, u našem telu ne bi uopšte delovali da nisu u potpunosti identični hormonima koje proizvodi naše telo, odnosno endokrine žlezde. Hormon mora biti bioidentičan, u suprotnom naše ga telo ne prepoznaje.
• Ukoliko nije bioidentičan, onda ne govorimo više o hormonu, nego o leku.
• Često se mešaju pojmovi: bioidentičan, sintetički i prirodni. U strahu da u svoje telo ne bi uneli nešto pogrešno, ljudi se često pitaju: da li je to prirodni hormon?
• Prirodni hormon nastaje u ljudskom telu. Zbog toga, iz etičkih razloga, ne bi bilo prihvatljivo da se upotrebljava na drugoj osobi.
• Biljni „hormoni“ nisu hormoni nego fitohormoni koji pak ne deluju kao “ljudski” hormoni, dakle ne nadoknađuju nedostatak u telu.
• Sintetički hormoni su svi hormoni napravljeni u laboratoriji, najčešće od neke biljne baze, prilagođeni hemijskim procesima da u potpunosti izgledaju, po hemijskoj formuli, kao naš prirodni ljudski hormon. Kontracepcija je primer sintetičkih hormona. Ova sredstva nam ne balansiraju hormone, već naprotiv, povećavaju razne zdravstvene rizike.
• Velika je greška poistovećivati lekove sa hormonima. Na primer, niko neće umesto insulina uzeti neki lek, već isključivo bioidentični hormon – insulin.