Endometrioza Äesto može biti uzrok neplodnosti, a veliÄinu endometrijskih promena može donekle smanjiti riblje ulje. Hrana bogata vitaminima C i E ublažiće upalu koja se može pojaviti oko nakupina endometrijskog tkiva, a takoÄ‘e mogu i smanjiti bol u donjem delu leÄ‘a.
Dokazano je da pesticidi onemogućavaju stvaranje holina (vitamin J), esencijalne supstance, koja pomaže jetri da razgradi estrogen (ženski polni hormon). Holin je ujedno i vitamin koji spreÄava nastanak masne jetre. Holin ili vitamin J nalazi se u zelenom lisnatom povrću, soji, pÅ¡eniÄnim klicama, žumancetu, ribi…
Sterilitet ili neplodnost je vrlo Äesto uzrokovan raznim bakterijskim, gljiviÄnim ili virusnim infekcijama.Takve su pojave sve Äešće uzrok neplodnosti. NeleÄena Å¡ećerna bolest je veoma Äest uzrok neplodnosti. Optimalna terapija obezbedjuje dobru plodnost. Pre nego Å¡to se primene skupi i složeni postupci, plodnost se može povećati jednostavnijim, prirodnim merama. PoboljÅ¡anje imuniteta može biti dovoljan korak u suzbijanju steriliteta.
Sve “neÄistoće†(mesne preraÄ‘evine sa antibioticima i hormonima, raznim aditivima, povrće i voće dohranjivano sa veÅ¡taÄkim Ä‘ubrivima, industrijski preraÄ‘ene namirnice…), puÅ¡enje, alkohol, kafa i drugi toksini iz okoline, koje jetra nije u stanju da oÄisti iz krvi, najÄešće se skladiÅ¡te kod muÅ¡karaca u prostati, a kod žena u materici i jajnicima. Kontinuirano unoÅ¡enje namirnica koju organizam ne može pravilno iskoristiti u cilju stvaranja zdrave energije unutar ćelija, vodi sigurno ka stvaranju toksina. Posledice intolerancije su razne tegobe – porast Å¡ećera, gojaznost, kiselina, pad imuniteta, a I sve Äešće neplodnost kod oba pola. Dakle, test intolerancije na hranu je pravi naÄin da saznamo koja vrsta namirnica može da naudi naÅ¡em zdravlju ili da pomogne u poboljÅ¡anju I oÄuvanju dobrog zdravlja.
Å to se tiÄe alkohola, najbolje ga je u potpunosti izostaviti, naroÄito u periodu pre zaÄeća i za vreme prvog trimestra. Žena je posebno izložena negativnom dejstvu kofeina iz kafe, crnog Äaja… Neka istraživanja upućuju na povezanost kofeina i neplodnosti, pa Äak i pobaÄaja. Umerenom koliÄinom kafe, smatra se 2-3 šoljice dnevno. Ovi takozvani faktori rizika mogu dovesti do promene DNK unutar ćelija, povećati rizik potomstva, pa steriliteta.
Da bismo se borili efikasno protiv spoljaÅ¡njeg zagaÄ‘enja, najbolje je da poÄnemo da Äistimo prvo sami sebe, odnosno naÅ¡ organizam, konzumirajući prvenstveno hranu koju dobro toleriÅ¡emo, po principima Hrono ishrane. Za zdravlje, pa tako i plodnost, opÅ¡te je korisna ishrana zasnovana na svežem povrću, integralnim žitaricama, ribi, svežem mesu, voću, jajima, mleÄnim proizvodima … Po principina Hrono ishrane i u skladu sa rezultatom testa intolerancije na hranu, zasigurno ćemo unaprediti zdravlje, detoksikovati organizam i ojaÄati imunitet.
Pravilna ishrana nije samo bitna u vreme trudnoće, već ima isto znaÄenje i za svaku ženu koja želi ili pokuÅ¡ava da ostane u drugom stanju. Adekvatna ishrana priprema ženski organizam za zaÄeće i održava na idealnim – poželjnim nivoima neophodne hranljive sastojke u prvim nedeljama trudnoće, kada žena joÅ¡ ne zna da je zatrudnela. Žene koje planiraju trudnoću trebalo bi strogo da vode raÄuna o unosu vitamina A,jer su istraživanja pokazala da bi koliÄine veće od dozvoljenih, mogle da budu Å¡tetne po plod
Ženskoj plodnosti veoma doprinosi heljda (braÅ¡no i proizvodi od iste),a za oba pola dragoceni su: sirovi badem, leÅ¡nik, lan, susam, polen, matiÄni mleÄ, zeleno lisnato povrće, Heljda je veoma bogata proteinima i drugim hranljivim sastojcima. Naziva se i crnim žitom, zbog tamne boje zrnevlja. Ne sadrži gluten (protein u pÅ¡enici i nekim drugim žitaricama, koji daje elastiÄno testo kod meÅ¡anja, koji je Äest alergen kod osetljivih osoba).
Kada je u pitanju neplodnost, samo kod žena, potrebno je pojaÄati ishranu bogatu vitaminima B5 (peÄurke, mahunarke, losos, proklijale mlade klice žitarica, ćureće meso, voće roda limuna, integralni pirinaÄ…) i B12 (samo u namirnicama životinjskog porekla – meso, većina riba, jaja, džigerica …).TakoÄ‘e važne su i esencijalne masne kiseline. Ima ih u biljnim uljima hladno cedjenim – maslinovo, laneno, sojino, bundevino, kokosovo… pa stoga se pobrinite da vaÅ¡a svakodnevna ishrana ukljuÄuje kaÅ¡iku uljane meÅ¡avine koja obezbedjuje omega-3 i omega-6 masne kiseline ili vrhom punu kaÅ¡iku mlevenih sirovih semenki (suncokret, seme bundeve, lan, susam…)
Kada je u pitanju neplodnost samo kod muÅ¡karca, ishrana treba da je bogata namirnicama koje sadrže sledeće vitamine: A (puter, Å¡argarepa, jaja, spanać, maslaÄak, prokelj, kupus, perÅ¡un, kajsija, breskva, Å¡ljiva, dinja…), B12 (meso, riba, jaja…), E (cerealije, suncokretovo seme, jaja, riba, piletina, tamnozeleno povrće, mladi graÅ¡ak…), C (paradajz, limun, perÅ¡un, ren, zelena paprika, kopriva, spanać dinje, jagode, kupus, vinovo lišće, prokelj, kelj…), Minerale: kalcijum (kelj, perÅ¡un, susam badem, kinoa…), magnezijum (banane, cerealije mahunarke, tunjevina, riba, većina tamnozelenog lisnatog povrća…), cink (riba, jaja, žitarice, pasulj, spanać, graÅ¡ak suncokretovo seme, peÄurke, boranija…), selen (paradajz, luk , prokelj, tunjevina, svo zrnevlje…), koenzim Q10.
Vitamini C, E i A, Å¡tite osetljive spermatozoide u toku sazrevanja od negativnih uticaja slobodnih radikala, Å¡tetnih produkata metabolizma, koji ih mogu znaÄajno oÅ¡tetiti. Budući je tkivo prostate bogato cinkom i magnezijumom, ovi se minerali smatraju znaÄajnim u terapiji neplodnosti. Cink je neophodan u sintezi belanÄevina, dok je koncentracija magnezijuma u semenu neplodnih muÅ¡karaca upola manja nego kod plodnih. Ishrana koja nema dovoljno cinka smanjuje broj spermatozoida i njihovu pokretljivost. Cink se nalazi u: ribi, mesu, jajima, integralnim žitaricama, spanaću, peÄurkama, pasulju, boraniji, suncokretovom semenu… U retkim sluÄajevima može postojati genetski uslovljena smanjena moć apsorpcije cinka.
Do manjka dovodi i oboljenje jetre, kao i kod bolesnika obolelih od tuberkuloze. Mangan pomaže produkciju seksualnih hormona kod oba pola, tako da pojava steriliteta može se objasniti i nedostatkom mangana u organizmu. U naÅ¡em telu ima izmedju 10 i 20 miligrama mangana, a izmedju 10 i 25 %, od te koliÄine svakodnevno se gubi i mora biti zamenjena. Mangan se koncentriÅ¡e u jetri, pankreasu, bubrezima i crevima. IzluÄivanje viÅ¡ka mangana vrÅ¡i se putem žuÄi. Mangana ima u: mekinjama, orasima, hmelju, graÅ¡ku, celeru, ananasu, ribizlama i zelenom lisnatom povrću.
Mirjana Ljutić, nutricionista
