Heljda (Fagopyrum esculentum Moench, Polygonaceae) je jestiva, medonosna i lekovita biljka. NajÄešće se konzumira zimi, jer snaži, zagreva i leÄi. Iako heljda nije žitarica, ona u sebi sadrži sve one dobre strane koje imaju integralne žitarice. Ali u njoj ima supstanci i onoga Å¡to većini žitarica nedostaje. Ona je bogata esencijalnom aminokiselinom lizinom, koja uglavnom nije prisutna u cerealijama. Heljdino zrno sadrži proteine, masti, ugljene hidrate, minerale, biljna vlakna, vitamine, naroÄito vitamin E (3,8 mg), kalijum (219 mg), kalcijum (21 mg), fosfor (254 mg), gvožđe (3,2 mg), magnezijum (85 mg), zatim selen, gotove sve vitamine grupe B i znatne koliÄine B3…
Heljda se naziva i crnim žitom zbog tamne boje zrnevlja. Ona raste u krajevima sa umerenom klimom. Divlja heljda potiÄe iz Kine, odakle se proÅ¡irila na zapad. Heljda je tradicionalna hrana u Poljskoj i Rusiji (Sibiru). U nekim zemljama seju heljdu upravo zbog meda, jer je heljdin med vrlo kvalitetan i cenjen. Upotrebljava se za pravljenje pogaÄe, griza, testenina i odliÄnih kaÅ¡a. Ne sadrži gluten, tako da je heljda dobra zamena za osobe koje imaju intoleranciju na pÅ¡enicu. Veoma lako se vari, a preporuÄuje se u ishrani dece, odraslih i starih osoba koje imaju problem sa varenjem.
Istraživanja pokazuju da većina odraslih, posebno starije osobe, ne uzima dovoljnu koliÄinu cinka, koji je izuzetno važan za snažan imuni sistem, kažu ameriÄki nauÄnici. Konzumirajte palaÄinke od heljdinog braÅ¡na, jer ćete se tako osigurati sigurnu zalihu cinka – u 100g ima ga oko 8 miligrama ili viÅ¡e od pola dnevnih potreba.
Heljda sadrži fluor neophodan zubima i vitamin P koji povoljno utiÄu na krvni sistem i nervne ćelije.
Kao medicinski interesantna i znaÄajna, heljda je relativno kasno otkrivena, tek krajem sedemdesetih godina dvadesetog veka.
Heljda snižava poviÅ¡en krvni pritisak. Korisna je i u leÄenju tuberkoloze.
Sadrži veliku koliÄinu rutina (najviÅ¡e korišćeni flavonoidni heterozid), koji nauÄno potvrÄ‘eno blagotvorno deluje na zidove krvnih sudova. Rutin znatno smanjuje krtost i propustljivost, a povećava elastiÄnost i tonus zida kapilara i uÄestvuje u mnogim oksido – redukcionim procesima. Dakle, zbog svojih antioksidantnih svojstava flavonoidi sve viÅ¡e imaju znaÄaja kao faktori zaÅ¡tite ćelija od oksidacionih procesa. Rutin takoÄ‘e Å¡titi od uticaja zraÄenja X- zraka i drugih izloženosti zraÄenju. Dakle, heljda se preporuÄuje (kao bogat izvor rutina) kod hroniÄne venske insuficijencije.To su potvrdile i dve kliniÄke studije novijeg datuma.
Postoje brojne studije koje govore da heljda može da održi nivo glukoze u granicama normale bolje nego drugi ugljeni hidrati. Italijanski nauÄnici su ispitivali delovanje heljde na metabolizam Å¡ećera.Kod osoba koje su dobijali hranu s visokim sadržajem heljde pokazala se poboljÅ¡ana tolerancija na glukozu, Å¡to znaÄi da su njihovi organizmi bili sposobni da bolje iskoriÅ¡te Å¡ećere unete putem hrane.
Narodna medicina preporÄuje kao lek protiv kaÅ¡lja i sluzi u gornjim disajnim putevima. Heljda se preporuÄuje i osobama koje pate od anemije, glaukoma, reumatizma, gojaznosti…
Heljda se preporuÄuje i za lokalnu upotrebu, kao oblog na podruÄje adomena, od umeÅ¡enog heljdinog braÅ¡na i vode, kao testo. Na taj naÄin se izluÄi voda iz abdomena kod teÅ¡kih bolesnika, naroÄito kod tumora. Držati od dva do tri sata ili tokom Äitave noći.
Zbog mnogih lekovitih svojstava i sve većeg znaÄaja za fitoterapiju, heljda je 1999. godine u NemaÄkoj izabrana za lekovitu biljku godine.
Heljda odliÄno deluje na celokupan nervni sistem, jaÄa koncentraciju i memoriju, pa je u Rusiji nazivaju hranom Ä‘aka i studenata.
HELJDA NA RUSKI NAÄŒIN (hrana Ä‘aka i studenata)
300g celovitog zrna heljde
1 litar vode,
50g putera,
malo morske soli
Predhodno oÄišćenu i opranu heljdu dobro ocediti. U meÄ‘uvremenu prokuvati vodu i so, zatim dodati heljdu i kuvati je na tihoj vatri 15 do 20 minuta. Ocediti, staviti u tiganj, dodati sitno naseckani puter i prekriti aluminijumskom folijom. Dinstati na tihoj vatri dok heljda ne postane meka. Konzumirati uz povrće, za doruÄak.
Mirjana Ljutić, nutricionista
