Objavljen intervju u Blic-u.

4 ključna pitanja o hrono ishrani

Šta našem telu znači doručak, kad smemo da pijemo kafu, kako postimo po hrono režimu i šta da radimo kad nam se jede slatko, odgovara dr Ana Gifing, autorka programa hrono ishrana

Koliko je hrono ishrana popularna, svedoči ogroman broj žena i muškaraca koji su na ovom režimu i oduševljeni su rezultatima. Oslabili su, sredili pritisak, nivo šećera, popravili krvnu sliku, a sve to uz, kako kažu, ne baš mnogo odricanja.
A zašto je to tako? Program hrono ishrane, koji je osmislila dr Ana Gifing, poštuje prirodni ritam lučenja hormona i enzima u organizmu. Prostije rečeno, svaki čovek treba da upotrebljava određene vrste namirnica u različito doba dana da bi njihova iskoristljivost za stvaranje energije bila najveća. Zato nije važno koliko se hrane unosi, već da se tačno zna kad šta sme da se jede.
A na četiri najčešća pitanja u vezi sa hrono ishranom odgovara dr Ana Gifing, autorka ovog programa.

Da li je doručak toliko važan?

Metabolizam ćete pokrenuti ako odmah nakon ustajanja popijete šolju mlake vode ili biljnog čaja u koju ste nacedili limun. A doručak? On je ulaznica za uspešan dan, jutarnja porcija energije i jako je važan.
– Ako niste spremni da se ozbiljno posvetite doručku, niste kandidat za hrono ishranu – kaže dr Gifing i dodaje da ujutru organizam najbolje vari. Tada je i najveća proizvodnja enzima koji učestvuju u metabolisanju masne hrane, a masnoća u jutarnjem obroku pomaže i da se sintetiše dobar holesterol.
Ako se duže vreme ujutru ne unose masnoće životinjskog porekla, povećava se produkcija lošeg holesterola, a loš holesterol uzrokuje brojna oboljenja. Zato je jutro vreme kada treba jesti puter, jaja, sir, šunku, čvarke…
Doručak treba da bude najkasnije do 10 časova i da ne traje duže od 30 minuta.

Zašto se kafa pije pola sata posle jela?

Kratak ili dupli espreso, nes ili domaća crna, nije važno koju vrstu kafe pijemo, važno je šta kofein radi našem organizmu. Ovaj aktivan sastojak kafe stimuliše centralni nervni i kardiovaskularni sistem. Tako ispijanje kafe utiče na mentalnu funkciju, budnost, koncentraciju i preciznost.
– Pošto ima karakteristiku da oponaša obrok, kafu nikako ne treba piti pre, ni između obroka, već isključivo posle. Ako popijete šoljicu kafe pre doručka, luči se više želudačnog soka, koji nadražava sluznicu želuca, što kod nekih osoba izaziva bol. Isto tako, kafa ima jako acidirajuće dejstvo, samim tim zakiseljava telo i ometa iskoristljivost nutrijenata koji su važni. Zato kafu treba piti pola sata nakon obroka i najbolje je da bude bez mleka i šećera – tvrdi dr Gifing.

Možemo li da postimo dok smo na hrono režimu?

Hrono režima možete da se pridržavate i tokom posta. Proteini iz mesa su važni, pa tokom posta treba da konzumirate što više proteina biljnog porekla – iz pasulja, boba, soje, sočiva, ili životinjskih – iz ribe. Izbegavajte morske plodove jer imaju čak tri puta više holesterola od slanine.
– Meso sadrži dosta organskog gvožđa koje organizam dobro iskorišćava, pa jedite namirnice bogate ovim mineralom: pšenične klice, spanać, semenke bundeve, integralne žitarice, jezgrasto voće, najbolje sirovo – savetuje dr Gifing.
Sokovi od sirovog povrća, poput paradajza i kupusa, nakon doručka regulišu varenje i obezbeđuju organizmu potrebne vitamine i minerale za vreme posta. Za ručak jedite povrće poput karfiola,tikvica, brokolija, spanaća, kelja, kuvano u što manje vode ili na pari.

Da li je dozvoljeno jesti slatkiše i kada?

Želju za slatkišima obavezno odlažite do posle podneva, a najbolje je da za njima posegnete između ručka i večere.
– U popodnevnim časovima najniži je nivo lučenja insulina, svi organi rade maksimalnom snagom, telo troši celokupnu energiju i dolazi do zamora. Zbog toga telo koristi zalihe proteina kako bi obezbedilo energiju za pravilan metabolizam. Da bi se to sprečilo, posle podne je dobro pojesti nešto slatko – objašnjava naša sagovornica.
Treba unositi brze šećere koji su izvor brze energije. Na taj način neće se gubiti dragoceni proteini, a telo će se relaksirati.