Doktorka Ana Gifing je godinama prouÄavala najnovija nauÄna istraživanja koja se tiÄu usporavanja procesa starenja kod ljudi u okviru „Anti-Aging“ medicine. Sva svoja životna i profesionalna iskustva formulisala je u sopstveni Porgram ishrane, koji ukljuÄuje pravilnu ishranu i svaku vrstu prevencije organizma od bolesti, kako bi svaki Äovek mogao živeti zdravo i doživeti duboku starost. Ana Gifing je napisala knjige „Alhemija mladosti“. „Porcija zdravlja“, „Hrono kuvar“ , „Hrono ishrana za poÄetnike“ (raniji naziv Kako usporiti starenje), u kojima predstavlja samu srž i filozofiju hrono ishrane, baziranu na iskustvu sa 80 000 pacijenata Centra dr Gifing, kako u Srbiji, tako i u regionu koji besprekorno funkcioniÅ¡e već deset godina.
Ona se i dalje usavrÅ¡ava i svake godine posećuje važne seminare Å¡irom sveta, gde se govori o najnovijim nauÄnim dostignućima iz oblasti regenerativne medicine. Neki podaci novijih istraživanja otkrivaju da je ljudski organizam zaista pravi Eko sistemu kom zajedno žive 30 triliona humanih ćelija, ali i 33 triliona mikrobioma, to jest mikrobakterioloÅ¡kih ćelija. Zapanjuje podatak da se u ljudskom telu nalazi svega 20.000 humanih ljudskih gena i do 20 miliona gena mikrobioma, Å¡to vodi do zakljuÄka da u naÅ¡em telu nosimo 99 procenata stranog genetskog materijala.
Na jednom od poslednjih kongresa koji je bio u maju mesecu, izneto je mnogo novih nauÄnih otkrića iz oblasti fiziologije, gde se najviÅ¡e govorilo o tome da je ljudski organizam jedan perfektan eko sistem. Izneto je dosta Äinjenica o tome da mi funkicioniÅ¡emo tako da u naÅ¡em telu i na naÅ¡oj koži živi u simbiozi sa humanim ćelijama, najmanje deset puta viÅ¡e mikrobakterijskih ćelija. Ti mikroorganizmi imaju važnu funkciju u oÄuvanju ljudskog zdravlja, tako da naÄin na koji živimo, Å¡ta radimo i Å¡ta jedemo, može da utiÄe na strukturu ovih mikroorganizama. Mi definitivno ne bismo mogli da opstanemo bez tih mikrobioma, niti oni bez nas kao domaćina. Važno je istaći da naÄin na koji živimo i kako jedemo, zaista utiÄe na naÅ¡u genetiku. Mi svojim ponaÅ¡anjem, stresovima možemo da poremetimo taj unutraÅ¡nji eko sistem u organizmu i to se najÄešće i deÅ¡ava. MetaboliÄka funkcija tih mikrobioma podrazumeva i proizvodnju vitamina i sintezu aminokiselina, biotrasformaciju žuÄne kiseline. TakoÄ‘e mikrobioni produkuju jedan peptid koji se zove YY koji reguliÅ¡e osećaj sitosti. To bi znaÄilo da ukoliko imamo gladnije mikrobiome u telu, dobijaćemo na težini. S obzirom da mnogi od ovih mikroorganizama žive samo do trideset minuta i zbog Äinjenice da imaju veliki broj genetskih kodova, skloni su brzoj trasformaciji tih gena. Znamo da se ljudski organizam genetski sporo menja, mi imamo nasleÄ‘en apetit za hranu koje su jeli naÅ¡i preci pre deset hiljada godina. Danas postoji takozvani paleo pokret, koji smatra da je za ljude važno da jedu Å¡to siroviju i presnu hranu, kao Å¡to su je jeli i naÅ¡i preci. Genetski materijal u naÅ¡em telu mikroorganizama se u meÄ‘uvremenu toliko promenio i prilagodio, da mi možemo danas da jedemo bilo koju vrstu hrane. A od toga kako ćemo nahraniti naÅ¡e telo i mikroorganizme, zavisi i kako ćemo se razboleti. Daću primer za to, ukoliko jedemo dosta mesa i mesnih preraÄ‘evina, mi ćemo razvijati neku vrstu bakterija u digestivnom sistemu koje postaju veoma otporne na žuÄnu kiselinu, a istovremeno iz digestivnog trakta će nestajati vrlo bitne bakterije koje služe za metabolizam ugljenih hidrata i stvaranje dobre energije od toga. Iz tog razloga minimalni unos ugljenih hidrata, će kod ljudi koji previÅ¡e jedu meso, uÄiniti da imaju tegobe. Oslabljeni organizmi u kojima nema balansa meÄ‘u mikroorganizmima, propuÅ¡taju patogene bakterije u digestivni sistem i on postaje kisela sredina. Nastaju biohemijski procesi koji pogoduju naseljavanju gljivica i pre svega kandide, neprikosnovene carice naÅ¡e patologije. Tada poÄne da se stvara puno toga Å¡to ima veze sa i sa alergijama i sa autoimunim bolestima. Tada nastaju degenarativni procesi unutar tela, koji se kasnije sve teže leÄe. Zaista je fantastiÄno i teÅ¡ko poverovati koliko Äitavim naÅ¡im organizmom zapravo u velikoj meri upravlja taj jedan mikrosvet, koga nismo ni svesni, a ne možemo ga naravno ni videti. Kada postanemo toga svesti, tada moramo poÄeti da negujemo taj mikrosvet u svom organizmu – kaže doktorka Gifing.
Do bolesti dolazi kada se promeni struktura mikrosveta u našem organizmu.
Svaka velika promena balansa u mikrosvetu u naÅ¡em organizmu dovodi do brzog razvoja patogenih bakterija. ZapadnjaÄki ubrzani stil života i ono Å¡to se naziva „zapadnjaÄkom dijetom“, Å¡to je u Americi takozvani „fast food“ je u osnovi svih tih problema. Genetski modifikovana hrana takoÄ‘e može poremetiti balans mikrosveta ljudskog organizma. Hrana zaista u najvećoj meri prouzrokuje mnoge bolesti. Otac medicine Hipokrat je rekao sve bolesti nastaju u stomaku, možda misleći na neÅ¡to drugo, ali je zapravo bio apsolutno u pravu. Zaista gotovo devedeset devet posto bolesti nastaje zbog promena u digestivnom traktu. HaÅ¡imoto tiroiditis, ulcerozni kolitis, Kronova bolest i sliÄne moderne bolesti, koje gotovo pandemijski ugrožavaju naÅ¡u planetu, nastale su kao posledica bolesti digestivnog trakta. Kancer debelog creva takoÄ‘e proistiÄe iz problema sa digestivnim traktom. Za takve bolesti možemo apsolutno optužiti ubrzani stil života i loÅ¡u ishranu – smatra dr. Ana Gifing.
Moderna tehnologija hrane i prehrambena industrija, nameću većini ljudi naÄin ishrane koji u velikoj meri nije zdrav.
Na jednom od kongresa o modernoj medicini, neko od uÄesnika je medicinu uporedio sa pojavom slona u mraÄnoj sobi. Ljudi koji bi samo dodirom opipali slona, mislili bi da se radi o razliÄitom stvarima, neko ko bi opipao kljovu rekao bi da je u sobi koplje, neko ko bi opipao surlu rekao bi da je u sobi zmija, neko ko bi dodirnuo telo slona rekao bi da je u pitanju kameni zid, ali niko ne bi rekao da je u pitanju slon. PredavaÄ je rekao da na sliÄan naÄin ne možemo samo na osnovu pojedinaÄnih zakljuÄaka donosite generalnu odluku o tome Å¡ta se zapravo deÅ¡ava u telu ljudskog organizma. Sada je u svetu zaista moderna takozvana regenarativna medicina, koja je opet deo integrativne medicine. U skladu sa najnovijim nauÄnim istraživanjima, mi Äoveka zaista ne možemo posmatrati samo kao Äoveka, već kao jedinstven eko sistem sastavljen od velikog broja malih organizama. Profesorka FeliÅ¡a GerÄ, nije bez razloga na jednom kongresu rekla da smo mi zapravo hodajuće bakterije. Važno je da ljudi postanu svesniji svog eko sistema, ali i svog naÄina života i da pokuÅ¡aju da ga promene, to je ujedno bio i zakljuÄak kongresa
Ono Å¡to pojedemo treba da nas na najbolji naÄin napuni životnom energijom, moto je Dr Gifing programa zdrave ishrane.
Cilj mog programa je probuditi jedan deo u naÅ¡em mozgu koji se zove amigdala, koji zapravo treba nama da diriguje kad ćemo da jedemo Å¡ta i koliko. Ne treba da dopustimo naÅ¡im oÄima i kori velikog mozga da nas mami da jedemo Å¡ta god nam se dopadne. PogreÅ¡no unoÅ¡enje namirnica zbunjuje i naÅ¡e enzime i naÅ¡e hormone. Ovo rasterećenje dovodi do brzog podizanja nivoa životne energije kod ljudi koji primene program i do izvanrednog reÅ¡avanja metaboliÄkih problema. TakoÄ‘e sve to dovodi i do gubitka telesne težine ako je to kod nekoh ljudi cilj. TakoÄ‘e ako neko ima problem sa velikom mrÅ¡avošću, rade se u naÅ¡em centru specijalni programi, gde se pomoću zdrave ishrane dobija na telesnoj masi . Ishrana je neÅ¡to o Äemu zaista moramo puno znati, kako bismo živeli duže i kvalitetnije – kaže na kraju doktorka Gifing.
(intervjuisao: Vladimir Äurić, novinar)
