Pesticidi
Velika produktivnost moderne agrokulture zavisi u velikoj meri od Äitavog niza složenih hemikalija. To obuhvata Ä‘ubrivo, pesticide koji se dodaju usevima, antibiotike i hormone koji se daju stoki i aditive koji se nalaze u hrani za životinje. U Americi, ove hemijske supstance obezbeÄ‘uju obilje hrane po jeftinim cenama.
MeÄ‘utim, neizbežno je da u usevima ostanu tragovi pesticida, a u namirnicama životinjskog porekla Äesto zaostanu Äak veće koliÄine hemikalija. Zbog toga Å¡to velike doze ovih pesticida uzrokuju zdravstvene probleme životinja, logiÄno je da njihovi ostaci u hrani koju jedu ljudi, mogu da uzrokuju defekte pri roÄ‘enju, neuroloÅ¡ke bolesti, Äak i kancer. EkoloÅ¡ki zagaÄ‘ivaÄi u vazduhu, vodi i zemljiÅ¡tu – teÅ¡ki metali, kao Å¡to je živa, ili toksiÄna jedinjenja, kao Å¡to je PCB ( polihlorisani bifenil) i dioksini – mogu takoÄ‘e naći put do hrane.
Samo zbog toga Å¡to se ovakve supstance nalaze u hrani u tragovima, ne znaÄi da su Å¡tetne. Rizik po zdravlje ne zavisi samo od toksiÄnosti supstance, već i od stepena i vrste izloženosti. U Americi i Kanadi pesticidi su hemikalije koje podležu striktnoj regulativi, i istraživanja iz oblasti ishrane pokazuju da su Amerikanci veoma malo izloženi ostacima pesticida u hrani. I treba zapamtiti da je protiv zagaÄ‘ivaÄa koje ne možemo da izbegnemo, naÅ¡e telo razvilo jake preventivne mehanizme za detoksikaciju. Ali kumulativni efekti razliÄitih pesticida u hrani mogu da uzrokuju viÅ¡e Å¡tete od one koju možemo da otkrijemo ako svaki od pesticida posebno ispitujemo.
Neke grupe, kao Å¡to su odojÄad, koje unose veću koliÄinu hrane po kilogramu telesne težine od odraslih, mogu biti posebno osetljive na delovanje ovih hemikalija. Neki od pesticida, koji se zovu organofosfati, su od naroÄitog znaÄaja zato Å¡to mogu da ireverzibilno blokiraju enzime neophodne za normalnu funkciju nerava. Prema istraživaÄima sa Univerziteta u Kaliforniji i sa Berklija, deca koja su bila izložena najvećoj koliÄini organofosfata tokom trudnoće, imala su IQ skor koji je bio, u proseku, 7 poena niži od skora kod dece sa najnižim nivoom izloženosti ovim pesticidima. I dok, sa jedne strane, ne morate da troÅ¡ite hiljade dolara da biste kupovali iskljuÄivo organsku hranu, sa druge strane, neće smetati ako preduzmete par koraka da biste smanjili izloženost pesticidima i drugim hemikalijama, kao Å¡to su:
– Hranite se Å¡to raznovrsnije – na ovaj naÄin izbegavate preterani unos odreÄ‘ene vrste hrane, koja može imati puno zagaživaÄa i pesticida.
– Jedite Å¡to viÅ¡e voća i povrća – ona su bogata vlaknima i antioksidantima, koji pomažu u zaÅ¡titi organizma od kancerogenih materija. TakoÄ‘e, brokoli, karfiol, kupus, potoÄarka i prokelj sadrže materije koje oslobaÄ‘aju izotiocijanate, koji, zatim stimuliÅ¡u jetru da proizvodi enzime koji mogu da neutraliÅ¡u kancerogene, pre nego uzrokuju Å¡tetu organizmu. Fenolna jedinjenja (u jabukama i ostalom voću) i bioflavonoidi (u citrusima) Å¡tite naÅ¡e telo na sliÄan naÄin.
– Uklanjajte viÅ¡ak životinjskih masti – da li je neki zagaživaÄ Å¡tetan ili ne, zavisi i od toga koliko dugo se zadržava u hrani. Supstance koje odolevaju hemijskoj ili bioloÅ¡koj razgradnji, se akumuliraju zato Å¡to ih unosi jedna vrsta za drugom, i na taj naÄin se polako povećava njihova koliÄina, kako lanac ishrane napreduje od manje ka većim vrstama. Najveći nivo zagaÄ‘ivaÄa, zbog toga, unose veće životinje, kao Å¡to je stoka. Mnoge od ovih istrajnih hemikalija su uskladiÅ¡tene u masnom tkivu životinja, i ako birate manje masnu hranu i uklanjate mast sa mesa, na taj naÄin smanjujete koliÄinu zagaživaÄa koje unosite u organizam.
Aditivi
Vekovima ljudi u hranu dodaju razliÄite konzervanse, arome ili boje. Ali danas odreÄ‘eni sastojci na etiketama za namirnice, sa svojim komplikovanim imenima koja asociraju na sintetska hemijska jedinjenja, zvuÄe stvarno zabrinjavajuće.
Istina je i to da su ovi sastojci prisutni u hrani sa razlogom. Mali broj namirnica dolazi u markete, a da ne sadrže aditive – supstance koje se prirodno ne nalaze u hrani, ili se u nju dodaju iz razliÄitih razloga. Tu spadaju konzervansi, da bi se spreÄilo kvarenje namirnica, emulgatori, da bi se spreÄilo odvajanje vode i masti, zguÅ¡njivaÄi, vitamini ili minerali (ili da bi se nadoknadile hranljive materije koje se izgube u procesu obrade ili da bi se povećala nutritivna vrednost), zaslaÄ‘ivaÄi (i prirodni i veÅ¡taÄki), so, arome koje popravljaju ukus, i boje da bi sve izgledalo vizuelno privlaÄnije, od bombona do gaziranih pića.
ProizvodjaÄi hrane u Americi mogu da biraju izmedju viÅ¡e hiljada aditiva. Iako mnogi ispituju bezbednost, njihova upotreba je regulisana strogim zakonskim regulativama. Vlasti zahtevaju obimne studije, pre nego dozvole njihovu upotrebu na tržiÅ¡tu. Adekvatna upotreba ovih aditiva nam omogućava da uživamo u Å¡irokom asortimanu bezbedne hrane koja se nalazi svuda oko nas.
Ukratko, većina aditiva je bezbedna za upotrebu. MeÄ‘utim, oni najÄešće nemaju nutritivnu vrednost. Najpoznatiji aditivi su Å¡ećer, kukuruzni sirup, natrijum, trans masti, koji mogu doprineti nastanku gojaznosti, visokog krvnog pritiska, srÄanih bolesti i mnogih drugih zdravstvenih problema. Zbog toga se treba opredeliti za prirodnu hranu, kao Å¡to su voće, povrće, žitarice, mahunarke i oraÅ¡asti plodovi. Kada kupujete gotovu hranu, treba tražiti onu sa kraćim spiskom sastojaka i aditiva.
iako su aditivi, generalno, bezbedni, neke od njih je bolje ostaviti na policama i rafovima. The Center for Science in the Public Interest (CSPI), neprofitna organizacija, upozarava sve ljude da izbegavaju sledeće:
– Kalijum acesulfam. Ova organizacija dovodi u pitanje istraživanja, koja podržavaju upotrebu ovog veÅ¡taÄkog zaslaÄ‘ivaÄa.
– VeÅ¡taÄke boje. Prema navodima ovog centra, sledeće boje – plava, broj 2, zelena, boj 3, crvena, broj 3 i žuta, broj 6 su dovedene u vezu sa nastankom kancera kod životinja. Žuta boja, broj 5, može izazvati alergijske reakcije kod nekih ljudi.
– BHA (butilisani hidroksianizol). Ova supstanca, koja spreÄava užeglost hrane, se dovodi u vezu sa kancerom kod glodara.
– Karamel boja. Nalazi se u kolama (koka kola, pepsi…). Ova Äesto upotrebljavana boja, može biti kontaminirana nekim supstancama, za koje eksperti smatraju da su kancerogene.
– Kalijum Bromat. Nalazi se u nekim hlebovima i dovodi se u vezu sa nastankom kancera kod životinja.
– Propil galat. Neke studije smatraju da ovaj konzervans može uzrokovati kancer kod životinja.
– Saharin. Uklonjene su brojne sumnje da ovaj veÅ¡taÄki zaslaÄ‘ivaÄ dovodi do kancera. Ipak, Centar za nauku u javnom interesu, smatra da ga treba izbegavati jer dugotrajna upotreba ipak može biti povećan rizik za nastanak raka.
– Nitrati i nitriti – služe za konzerviranje i bojenje mesa i mesnih prerađevina, kao što su slanina, šunka, dimljena riba i mogu da podstaknu stvaranje kancerogenih jedinjenja.
Još neki aditivi mogu uzrokavati probleme kod ljudi sa određenim zdravstvenim stanjima:
– Svi koji imaju hipertenziju ili neko od stanja koje zahteva smanjeni unos soli, treba da proveravaju etikete na preraÄ‘enoj hrani i traže razliÄite forme natrijuma
– Oni koji se trude da smanje unos šećera, treba da obrate pažnju na prisustvo laktoze ili nekog drugog sastojka koji se završava na –oza; ovo su sve forme šećera.
– Pacijenti sa hemohromatozom, treba da izbegavaju hlebove, ceralije i druge proizvode koji mogu biti obogaćeni gvožđem.
– Sulfiti, koji se dodaju da bi saÄuvali boju suvom voću, smrznutom pomfritu ili kiselom kupusu, mogu da isprovociraju napade astme kod osetljivih osoba.
– Neki ljudi mogu imati glavobolje nakon unosa hrane u kojoj ima nitrita. U retkim sluÄajevima, deca sa poremećajem pažnje, mogu imati neželjene reakcije nakon unosa namirnica koje sadrže veÅ¡taÄke boje
BPA
Hemikalija Bisfenol A ili BPA je uzrokovala povećan oprez kada su u pitanju pakovanja za hranu i piće. BPA se koristi za pravljenje plastiÄne ambalaže za vodu. TakoÄ‘e, upotrebljava se i da bi se obložila unutraÅ¡njost konzervi, kada se namirnice pakuju na taj naÄin. Po Nacionalnom institutu za zdravlje (NIH), u 2003 i 2004 godini, BPA je pronaÄ‘en u najvećem broju uzoraka urina kod ljudi i dece starije od 6 godina. Iako je većina ljudi, sa razlogom zabrinuta zbog Äinjenice da u organizmu ima supstance koja se koristi za pakovanje hrane, rizik po zdravlje ne mora biti veliki. AmeriÄka Agencija za hranu i lekove ima sledeći stav po pitanju BPA: “nauÄni dokazi u ovom trenutku ne podržavaju tezu da izloženost ljudi malim dozama BPA nije bezbedna po zdravljeâ€. Ali ako želite da ograniÄite izloženost ovoj supstanci, NIH preporuÄuje sledeće:
•   potražite reciklirajući kod na plastiÄnoj ambalaži
•   koristite manje konzervirane hrane
•   izbegavajte plastiÄnu ambalažu od polikarbonata za podgrevanje u mikrotalasnoj peći
•   birajte flašice za bebe koje ne sadrže BPA
Genetski modifikovana hrana
Vekovima su uzgajivaÄi hrane manipulisali sa genetikom biljaka i životinja, ukrÅ¡tajući razliÄite vrste, da bi potencirali korisna svojstva, a potisnuli ona neželjena. Takve tehnike su, vremenom, postajale sve prefinjenije, Å¡to je omogućilo farmerima da proizvode obilne koliÄine useva.
Poslednjih godina, biotehnologija hrane dobija novu dimenziju zahvaljujući genetskoj modifikaciji. NauÄnici mogu dodati poželjne osobine skoro svakoj biljki. Ovakve mogućnosti ukljuÄuju proizvodnju namirnica sa povećanom hranljivom vrednošću-na primer, kukuruz sa povećanom koliÄinom proteina visokog kvaliteta, ili vrstu semena od koga se pravi kanola ulje koje može da proizvede veću koliÄinu nezasićenih masnih kiselina.
NauÄnici iz oblasti agrokulture, takoÄ‘e pokuÅ¡avaju da proizvedu biljke koje su produktivnije ili otpornije na loÅ¡e uslove, kao Å¡to su suÅ¡e i koje su otporne na insekte i parazite. Sve ovo ima izvanredan potencijal da se savlada manjak hrane na svetskom tržiÅ¡tu.
Proizvodnja genetski modifikovane hrane (GM) ili organizama je regulisana zakonom u Americi i Kanadi. Soja, kukuruz i kanola predstavljaju GM kulture koje se široko gaje i obezbeđuju veliki broj sastojaka koji se koriste u visoko prerađenoj hrani.
Uprkos koristima od genetski modifikovane hrane, neki ljudi su zabrinuti da bi ovakav vid manipulacije namirnicama, mogao imati negativne posledice po zdravlje. Na primer, insekti mogu postati rezistentni na pesticide koji se proizvode od GM useva ili rezistencija na herbicide GM useva može biti preneta i na korov.
Izgleda da će genetska modifikacija ostati važan faktor u naÅ¡em snabdevanju hranom, tako da će ljudi koji vode raÄuna o zdravoj ishrani, želeti da ostanu dobro obaveÅ¡teni o svim korisnim i Å¡tetnim efektima toga. U meÄ‘uvremenu, ako ste zabrinuti zbog ovoga, kupujte hranu koja ima oznaku ‘organic’ koja ne sme biti GMO.
Dr med. Miloš Banković
