Izbor stila živora utiÄe na zdravlje, a najÄešće se determinante zdravlja posmatraju i analiziraju u okviru podele na faktore nasleÄ‘a i faktore okoline. Problem nasleÄ‘enog i steÄenog u bolesti i zdravlju ima neprekidnu aktuelnost, ali se ta dva pojma sve manje oÅ¡tro suprotstavljaju jedan drugom. Danas se sigurno zna da nasledni faktori odreÄ‘uju Äovekovo reagovanje u zdravlju i bolesti, ali sa razliÄitim intenzitetom. Isto tako se zna, da se bez sredine ne razvija ni jedno ljudsko svojstvo pa ni nasledno. I zdravlje i bolest, rezultanta su delovanja jednih i drugih faktora.
Pravilna i zdrava ishrana postala je jedan od najvažnijih problema savremenog Äoveka. ÄŒovekovo zdravlje, kreativnost, efikasnost i raspoloženje, direktno su uslovljeni naÄinom ishrane koji svakodnevno primenjuju. MeÄ‘utim, poremećaji ishrane, predstavljaju podruÄje u ishrani koje u novije vreme privlaÄi sve viÅ¡e pažnje. DefiniÅ¡u se kao hroniÄno samoinicijativno izgladnjivanje ili prejedanje.
Anoreksija nervoza je poremećaj unosa hrane u srediÅ¡tu kojeg se nalazi preplavljujući strah od gojenja. Anoreksija ne nastaje zbog gubitka apetita, on je oÄuvan sve do poslednjeg stadijuma bolesti, već je reÄ o borbi protiv gladi zbog stalno prisutnog i nerazumljivog straha od gojenja, koji ne popuÅ¡ta ni onda kada je mrÅ¡avost dostigla takve razmere da je ugrožen život bolesnika/ce. ÄŒesto zapoÄinje relativno prirodnom željom za gubitkom nekoliko kilograma, ali to samo privremeno ublažava psiholoÅ¡ke probleme koji se nalaze u pozadini. Takve osobe pružaju snažan otpor Äak i u dobijanju telesne težine koja bi odgovarala donjoj dozvoljenoj granici za njihovu visinu i uzrast. Obolela osoba postaje opsednuta slikom svog tela i vitkom linijom Å¡to može dovesti do ekstremnog gubitka telesne težine. Da bi se postavila dijagnoza anoreksije nervoze potrebno je da telesna težina bude za 20% ispod oÄekivane za odgovarajući uzrast i visinu. Kod razvijenih oblika bolesti taj procenat iznosi 30%, pa i 50%.
NajÄešće se javlja u drugoj i trećoj deceniji života (3/4 anoreksija poÄinju pre navrÅ¡ene 25. godine života) a 40% novoobolelih su devojke uzrasta 15-19 godina. Anoreksija je 10-12 puta Äešća u ženskoj populaciji, ali se sve viÅ¡e javlja i kod mladića koji sebe nazivaju „metroseksualcima“, a anoreksija zapažena kod njih naziva se Manoreksija.
Prema naÄinu kojim se postiže i održava niska telesna težina, anoreskija se deli na dva oblika: restriktivni tip sa progresivnim smanjivanjem unoÅ¡enja hrane i tip sa Äišćenjem.
Kod tipa sa Äišćenjem se pored smanjenog unoÅ¡enja hrane koristi jedan ili viÅ¡e naÄina Äišćenja: izazvano povraćanje, zloupotreba laksativa i diuretika, preterana fiziÄka aktivnost.
Kod osoba obolelih od anoreksije preokupacija hranom i mislima o njoj je stalna. Dobro su upoznati sa kalorijskom vrednošću namirnica, Äesto i kalorijskom potroÅ¡njom pri razliÄitim fiziÄkim aktivnostima. Preokupacija hranom se izražava i kroz sakupljanje recepata i pripremanje hrane za ukućane. ÄŒesto vode brigu o ishrani drugih Älanova porodice, a obroci koje im pripremaju su svakim danom sve veći a zahtevi da ih oni konzumiraju sve neprijatniji.
AnoreksiÄne osobe su skoro po pravilu odliÄni uÄenici, Äesto najbolji u razredu. UÄenje, pored fiziÄke aktivnosti i hrane predstavlja njihovu bitnu preokupaciju. Sa napredovanjem bolesti anoreksiÄne osobe se sve viÅ¡e izoluju iz druÅ¡tva a život u porodici postepeno se komplikuje. Roditelji su zabrinuti, zbunjeni, uplaÅ¡eni i ne znaju Å¡ta da rade. Poricanje bolesti je istaknuto. Bolesnici se ne žale na anoreksiju ili gubitak telesne težine, redovno odbijaju terapiju, lekaru ih dovodi neko iz porodice zbog žaljenja na druge simptome kao Å¡to su nadimanje, bol i muÄnina u trbuhu, opstipacija. U kliniÄkoj slici izraženi su razliÄiti sekundarni endokrini i metaboliÄki poremećaji, kao i smetnje telesnih funkcija, npr. izostanak menstruacije Å¡to je ujedno i indikator fiziolÅ¡ke disfunkcije, razliÄiti biohemijski i hematoloÅ¡ki poremećaji, promene u EKG-u i EEG-u. Gladovanje i Äišćenje organizma može rezultirati poremećajima opÅ¡teg zdravstvenog stanja koji ukljuÄuju: razvoj anemije, oÅ¡tećenje bubrežne funkcije (praćeno hroniÄnom dehidratacijom), kardiovaskularne promene (pad pulsa i krvog pritiska), nutritivni deficit (nedostatak vitamina i minerala), kosa retka, nokti lomljivi, koža suva i prekrivena lanugo (sitnim) dlaÄicama, snižena telesna temperatura i nepodnoÅ¡enje hladnoće )modri i hladni krajevi ekstremiteta), osteoporozu (koja je rezultat smanjenog uzimanja i absorpcije kalcijuma kao i smanjene sekrecije estrogena a povećanje sekrecije korizola), dentalni problemi (karijesi, usled kiselog želudaÄnog sadržaja pri povraćanju), slabost miÅ¡ića i u najtežim sluÄajevima smrt.
Oko polovine svih anoreksiÄara u nekom trenutku poÄne patiti od bulimije. Bulimija je izdvojena i opisana kao posebna bolest krajem ’80. godina. To je takoÄ‘e psihiÄko oboljenje koje spada u poremećaje ponaÅ¡anja u ishrani. I kod bulimije kao i kod anoreksije postoji „bolesni strah od hrane“ – „hrana je moj najveći neprijatelj“, kao i opsesivna želja da se bude mrÅ¡av. TipiÄno za bulimiju su takozvane bulimiÄne krize ili bulimiÄni napadi, koje karakteriÅ¡u ponavljane epizode prejedanja, koje prati osećaj krivice, Å¡to se kompezuje postupcima „Äišćenja“ – povraćanjem, zloupotrebom laksativa ili naknadnim izgladnjivanjima. KarakteristiÄno je da nema velikih promena u telesnoj masi (osobe imaju normalnu telesnu težinu), zato ostaje neprepoznata i po nekoliko godina. Sreće se kod 2-3% mladih žena i uspeÅ¡no se leÄi.BulimiÄne devojke odbijaju zajedniÄke obede, i stide se da jedu pred drugima. ÄŒesto se mere i menjaju raspoloženje u skladu sa promenom težine. Kolebanja telesne težine mogu da budu po 5 i viÅ¡e kilograma za nedelju dana. Na poÄetku bolesti ove promene su mnogo manje izražene nego kod anoreksije nervoze. Zdravstvene tegobe koje nastaju su: gubitak kalijuma (Å¡to vodi poremećaju rada srca), oÅ¡tećenja i gubitak zubne gleÄ‘i, upale i potencijalno pucanje zida jednjaka, ulkusna bolest želudca, pankreatitis, pucanje zida želudca, prolivi ili opstipacija zbog zloupotrebe laksativa.
Uzroci ovih poremećaja su multifaktorijalni: genetski; biohemijske abnormalnosti (nivo hormona i neurotransmitera); uticaj porodice i okoline (prezaÅ¡tićeno ili zapostavljeno dete koje želi da ispolji svoja osećanja); strah od razvoda roditelja (skretanje pažnje na sebe); ne želi da odraste (potreba da i dalje bude zaÅ¡tićeno); osećaj beskorisnosti – vlasniÅ¡tvo roditelja; mogućnost da sami odluÄuju o neÄemi (o svom izgledu); Äesti psihijatrijski problemi u porodici (kod ove dece se tri puta Äešće javlja anoreksija, nego u porodicama bez problema ove vrste).
Kao Å¡to su uzroci ovog oboljenja kompleksni, tako je i leÄenje složeno i podrazumeva psihoterapiju, porodiÄnu terapiju, dijetoterapiju (realimentacija-uspostavljanje normalne ishrane) i terapiju lekovima. U leÄenju obolelih obavezno uÄestvuje psihijatar, pedijatar i dijetetiÄar-nutricionista.
Cilj terapije i leÄenja je da se postigne psihiÄki oporavak, adekvatno reaguje na glad i sitost i ispoljavanje emocija.
U savremenoj medicini smo, Äini se, viÅ¡e zaokupljeni svim onim Äime možemo izleÄiti pacijenta, nego samim pacijentom. Zaboravili smo da je najbolji lek Äoveku sam Äovek, razgovor sa njim, posebno ako je bolestan. Bolest menja svakog Äoveka i pojaÄava osećaj vlastite slabosti. SuoÄen sa tim pacijent traži reÄi utehe i prihvata pomoć druge osobe – zdravstvenog radnika. Svaki susret sa zdravstvenim osobljem, svaki dobronamerni gest i reÄ već sama predstavlja lek za bolesnika. Za bolje razumevanje njegovih patnji i strahova u terapijskom postupku, nužno je aktivirati vlastite empatijske snage koje prvenstveno ostvarujemo kvalitetnom komunikacijom sa pacijentom. Znanje i umeće kvalitetne komunikacije preduslov su dobrog leÄenja, kao i poverenja pacijenta u zdravstvenog radnika i celokupan zdravstveni tim koji brine o njemu.
Milena Radomirović, nutricionista
