Kronova (Chronova) bolest je bolest koja se obiÄno javlja kod mlaÄ‘ih osoba, u dobi izmeÄ‘u 16. i 21. godine života. Kao uzroÄnik bolesti spominje se genetski faktor i stres, koji verovatno dovode do „pogreÅ¡nog“ imunog odgovora na hranu i ostalo, takozvana autoimuna bolest. Kronova bolest je dugotrajna (hroniÄna) bolest koja zahvata sluzokožu pretežno zavrÅ¡nog dela tankog creva (ileuma) iako može da se lokalizuje od usne duplje do debelog creva. Iako je Kronova bolest dugotrajna i teÅ¡ka, leÄenjem je možemo držati pod kontrolom.
Simptomi Kronove bolesti zavise od toga koji je deo creva zahvaćen, na koji naÄin i koji su organi izvan creva zahvaćeni. Za razliku od ulceroznog kolitisa, kod kojeg upala zahvata samo povrÅ¡inski deo unutraÅ¡nje povrÅ¡ine debelog creva, Kronova bolest zahvata kompletnu debljinu povrÅ¡ine, pa može zahvatiti bilo koji segment creva, ukljuÄujući želudac, jednjak i usta.
Glavni simptomi bolesti su uÄestale prolivaste stolice sa neodreÄ‘enim bolovima u trbuhu. Simptomi mogu biti i bolovi u trbuhu, pa Äak i opstipacija, do koje dolazi zbog nemogućnosti prolaska stolice kroz crevo usled oteÄenosti tkiva. Imajte na umu da puÅ¡enje ima izrazito negativno delovanje na Kronovu bolest. Dakle, najjednostavnija slika može biti poviÅ¡ena temperatura, bolovi u zglobovima i blagi proliv. Usled hroniÄnog proliva može doći do dehidratacije organizma. Ako se ne unose dovoljna koliÄina teÄnosti, može doći do nepovoljnog uticaja na funkcionisanje bubrega. Za nadoknadu teÄnosti i elektrolita trebalo bi piti mineralnu ne gaziranu vodu, biljne nezaslaÄ‘ene Äajeve (pitoma nana, kamilica, list dunje sladić, majÄina duÅ¡ica, kantarionhajduÄka trava, Ä‘umbir, bosiljak…). TeÄnost piti u gutljajima, ne nikako naglo i naiskap.
UÄestala pojava je i gubitak apetita i opÅ¡ti umor. Bolesnici gube energiju i hranljive supstance dijarejom, nemogućnošću korišćenja hrane i njene apsorpcije, Å¡to svakako neretko za posledicu ima pothranjenost. Dakle, moguća je pojava pothranjenosti (mrÅ¡avosti) i slabokrvnosti kao posledica nedovoljne apsorpcije hranljivih supstanci zbog smanjenja povrÅ¡ina creva. Usled pothranjenosti, obolela deca od Kronove bolesti Äesto zaostaju u razvoju. Takva su deca psiholoÅ¡ki vrlo ranjiva, pogotovo ako im bolest onemogućava druženje sa vrÅ¡njacima.
Kod Kronove bolesti potrebno je forsirati namirnice bogate cinkom (riba, celovite žitarice, spanaÄ, suncokretovo seme, peÄurke… ), magnezijumom (tamnozeleno lisnato povrće, tunjevina, riba, voćni sok od jagode, oraÅ¡asti plodovi…), kalcijumom (perÅ¡un, badem, ovÄiji sir, susam, kinoa…) vitaminom B12 ( tuna, jaja, zeleno lisnato povrće…), gvožđem (živinsko meso, riba, krompir, suvo viće, …), kalijumom (nemasno meso, cerealije, semenke suncokreta, smokve, morski plodovi…).
Ishrana je važna, ali ishranom se ne utiÄe na bolest, nego se samo koriguje deficit. Svaki je pacijent drugaÄiji i svakome treba odrediti individualni režim ishrane, a uglavnom i sami prepoznaju koja im hrana otežava simptome. Oni koji imaju suženje creva, na primer, ne bi trebalo da konzumiraju blitvu i drugu hranu bogatu celulozom. Veliki broj bolesnika zbog upale ima deficit enzima važnih u razgradnji odreÄ‘ene grupe namirnica, koje im uzrokuje dijareju.
Namirnice koje imaju najviÅ¡e izgleda da izazovu simptome Kronove bolesti su: kupus, prokelj, karfiol,brokoli, jer imaju visok sadržaj celuloze, koja nadima i teÅ¡ko se vari. Zatim ne konzumirati pÅ¡enicu, mleko, kvasac, kukuruz, agrume, paradajz… UnoÅ¡enje velike koliÄine Å¡ećera takoÄ‘e se povezuje sa Kronovom bolešću.
Hleb bi trebalo da bude pripremljen od integralnog brašna, bez kvasca.
Dozvoljena su meko kuvana jaja ili kajgana, dva do tri puta nedeljno za doruÄak.
Živinsko meso (ćuretina, piletina) kuvano ili peÄeno, lako je svarljivo i veoma je bogato lakim proteinima, pa se zato preporuÄuje u ishrani obolelih.
Integralni, basmati ili crveni pirinaÄ, može se kombinovati sa ribom ili dozvoljenim krilovanim povrćem, do 15 Äasova. PirinÄana voda može poslužiti kao preparat za sluÄajeve dehidracije organizma, usled uÄestalih proliva.
Izbegavati ljute i jake zaÄine (kari, biber, Äili, ljuta mlevena paprika, ren…).
Od mleÄnih proizvoda konzumirati mlade nemasne sireve, kiselo mleko, neslani puter ili maslac.
Od ulja koristiti ne rafinisana i hladno ceÄ‘ena (maslinovo, laneno, suncikretovo). Ne preporuÄuju se životinjske masnoće (majonez, slanina, svinjska mast, masna mesa, kobasice i mesne preraževine bogate masnoćama).
Mirjana Ljutić, nutricionista
