Plodovi paprike se razlikuju po obliku, boji i ljutini. Kada su plodovi potpuno zreli i u zavisnosti od sorte, mogu biti beli, žuti, crveni, svetlo ili tamno zeleni. Naglasili bismo da je crvena paprika po svojim sastojcima nekoliko puta vrednija od zelene paprike. Ukoliko je paprika mesnatija, jedrija, krupnija, zrelija i crvenija, utoliko ima više vitamina i mineralnih materija, a ujedno je lekovitija i korisnija.
Paprika je bogata vitaminima C, B1, B2, provitaminom A. Sve sorte paprika sadrže žuti ili crveni karotin, koji naš organizam pretvara u vitamin A. Od mineralnih sastojaka najviše ima fosfora, kalijuma i magnezijuma.
Paprika ima dva do tri puta viÅ¡e vitamina C od limuna. Njegova koliÄina u paprici zavisi pre svega od sorte, ali i od drugih Äinilaca. Zbog toga ona varira od 50mg do 250mg %, a prema nekim podacima ona dostiže vrednost i do 400mg%. Zbog vitamina C, paprika preventivno deluje na sitne krvne sudove (kapilare), povećava propustljivost kapilara i održava njihovu elastiÄnost.
Bojene materije paprike, karotin, kapsantin i kapsorubin, su od posebnog znaÄaja u zrele crvene paprike koja se koristi za proizvodnju aleve paprike. U paprici ima joÅ¡ i vode, Å¡ećera, oko 0.3%, organskih kiselina (limunske i jabuÄne), proteina i oko 10-15% masnog ulja.
Sa obzirom da je vitamin C termolabilan (osetljiv na visoke temperature), preporuÄuje se da se paprika, Å¡to je moguće viÅ¡e koristi u sirovom stanju. Kuvanjem, peÄenjem ili prženjem paprike, C vitamin se u manjoj ili većoj meri uniÅ¡tava.
Usitnjavanjem paprike za pripremanje salate dolazi do gubitka vitamina C usled delovanja kiseonika iz vazduha. Radi toga salatu od svežih paprika treba pripremati neposredno pre njene konzumacije. Prelivanjem salate hladno ceđenim uljem postiže se zaštita vitamina C i karotina.
Sveže paprike su odliÄne protiv prehlade, astme, bronhitisa, respiratornih infekcija, katarakte, angine pektoris, ateroskleroze i raka.
Paprika ima vrlo Å¡iroku i raznovrsnu primenu. Posebno se ceni kao sveža salata, za pripremu raznih jela i kao konzervisana (aleva paprika, marinirana, bioloÅ¡ki konzervisana…). Ako se koristi za salatu, ne sme da bude ni malo nagnjeÄena ili naborana. Paprika ima intezivno jak ukus i zato nisu potrebni drugi dodaci. Da bi bila Å¡to svarljivija, svežu papriku bi trebalo dobro sažvakati.
Po obliku i veliÄini razlikujemo nekoliko sorti paprika:
Babure imaju Å¡iroke plodove, krupnije, bele, žute ili zelene boje. Poznatije sorte babura su: novosadska bela, ljuta somborka, kalifornijsko Äudo… U ishrani se koriste punjene sirom, predhodno pripremljenim filom od mesa ili pak od `žtarica – integralnog pirinaÄa ili od ovsa.
Paprike turÅ¡ijare imaju izduženi plod, bele, žute ili zelene boje. Poznatije sorte su: leskovaÄka turÅ¡ija, slonova surla…
Rotund – paradajz paprike imaju soÄne i slatke mesnate plodove. Poznatije sorte su beli i zeleni rotund.
Feferoni su sorte sa sitnim i vrlo ljutim plodovima.U narodu su poznate i pod imenom meseÄarka. Ljutina paprike potiÄe od alkaloida kapsaicina (u 1 ljutoj paprici ima oko 0,2% kapsaicina), a najviÅ¡e ga ima u semenu i placenti. Ljuta paprika se razlikuje od slatke po obliku. ObiÄno je duža i kožasta i izrazito ljutog ukusa. Feferoni su sitne i uglavnom veoma ljute papriÄice, koje se koriste u ishranoi sveže, ukiseljene ili suÅ¡ene. Za ljute paprike se smatra da otvaraju apetit i gurmani ih obožavaju, a neki ih svrstavaju u afrodizijake. Da li ste znali da ljute zaÄinske namirnice, kao Å¡to su senf i ljute paprike zaista mogu ubrzati metabolizam, sagorevajući kalorije, Å¡to je dokazano u jednom britanskom eksperimentu? Da biste ublažili ljutinu, trebalo bi jesti hladno kiselo mleko sa ljutim jelom, kao Å¡to to praktikuju Indusi, jer se tako ublažava ljutina jezika, kao i u stomaku. Vino takoÄ‘e pomaže, jer se kapsicin i drugi ljuti sastojci rastvaraju u alkoholu. Ako se ljuta paprika koristi samo povremeno i u malim koliÄinama, ona prouzrokuje brži rad organa za varenje, jer dolazi do većeg priliva krvi, ubrzava izluÄenje crevnog sadržaja, odnosno Å¡tetnih materija iz organizma. Ako se ljuta paprika koristi u velikim koliÄinama može prouzrokovati Äir na želucu i dvanaestopalaÄnom crevu, a to je naroÄito sluÄaj ako se koristi Äešće samo masna hrana i upotrebljavaju alkohol i duvan. Osobe sa hemoroidima trebalo bi da budu obazrivi pri korišćenju ljute paprike.
Paprika je osetljiva i lako kvarljiva, brzo vene i gubi ukus. Uvek treba kupovati Ävrste i teÅ¡ke paprike koje izgledaju „mesnateâ€, a izbegavati uvenule (ukazuje da su izgubile prirodnu vlagu) ili nezrele paprike, kao i one sa vlažnim mrljama, jer to ukazuje na poÄetak kvarenja u unutraÅ¡njosti plodova.
Mirjana Ljutić, nutricionista
