ÄŒesto možemo Äuti da hrana pravi neku vrstu zdravstvenih problema. Glavobolja, ekcem, ulcerozni kolitis, dijareju, promene raspoloženja. Ove zdravstvene tegobe se mogu povezati sa ne podnoÅ¡enjem odreÄ‘ene hrane.
Kako dolazi do prehrambenih tegoba?
Jasno je da postoji razlika izmeÄ‘u stare i nove teorije o alergiji na hranu. Kod klasiÄne alergije na hranu, nakon konzumiranja neke namirnice dolazi do trenutne reakcije koja je neprijatna, sa osipom, upalom usne duplje, oteÄenim jezikom i asmatiÄnim napadom. Ukoliko se posle ovakvog napada odrade krvni ili kožni alergijski testovi, test je najÄešće pozitivan. ImunoloÅ¡ki sistem senzibilno deluje na hranu, (koÅ¡tunjavo voće, jezgrasto i bobiÄasto voće, kravlje mleko), kao da je neka vrsta virusa i bakterija. Nakon ove reakcije dolazi do stvaranja antitela koja se nazivaju imunoglobulini E i oni napadaju lažne neprijatelje (antigene), usled Äega sledi oslobaÄ‘anje histamina i drugih hemijskih materija koje izazivaju simptome alergija.
Na poÄetku treba reći da nije reÄ o klasiÄnim alergijama, nego o tegobama koje izaziva hrana. Ove tegobe su individualne, Å¡to znaÄi da razliÄita vrsta hrane, razliÄito deluje na pojedinca.
Ova vrsta alergije se zapravo zove nepodnoÅ¡enje ili osetljivost na hranu, sa produženim dejstvom. Do reakcije ne mora doći i nekoliko sati, promene se ispoljavaju nakon većeg unosa netolerantne hrane. Ne mora doći do tipiÄnog odgovora imunoloÅ¡kog sistema, kao kod klasiÄnih alergija. Ove reakcije sa produženim dejstvom dovode do zdravstvenih tegoba, glavobolje, reumatoidnog artritisa, sindroma nadražajnih creva. NaÅ¡e telo nam Å¡alje znake kada neÅ¡to nije uredu. Ukoliko primetimo da nam odreÄ‘ena hrana pravi neke smetnje neophodno je istu na neko vreme iskljuÄiti. Najbolje je testirati se na sledeći naÄin. Sedam dana intenzivno koristiti namirnice za koje verujemo da nam prave problem, zatim sledećih sedam dana iskljuÄiti takvu vrstu hrane, pa nakon toga ponovo lagano uvoditi namirnice za koje smatramo da nam ne prijaju. Ukoliko posle ovakvog testa hrana koju koristimo deluje isto, loÅ¡e po nas, poželjno bi bilo da je iskljuÄimo iz svakodnevne upotrebe.
Moramo biti pažljivi ukoliko je nekada postojala klasiÄna alergijska reakcija, na primer na kikiriki, Å¡kampe i sliÄno, test provere nije pametno izvoditi, zato Å¡to može doći do reakcije opasne po život.
Proveru na hranu možete obaviti i pomoću testa intolerancije na hranu. Ovom dijagnostikom dobijate validne rezultate, koji će vam omogućiti pravilan unos hrane koja vam zaista odgovara.
Namirnice koje najÄešće prave smetnje:
Mleko i mleÄni proizvodi;
Laktoza (vrsta mleÄnog Å¡ećera);
Žitarice;
Gluten (skrobni lepak, nalazi se u pÅ¡enici, raži, jeÄmu, ovasu);
Kofein;
Kvasac;
Južno voće, agrumi.
Po novijim istraživanjima, smatra se da postoji korelacija sa glutenom i gojaznošću. Zapravo, gluten dovodi do upalnih procesa u telu, a upravo ti procesi vode telo u gojaznost.
Moramo napomenuti da kožnim testovima ne možemo doći do dijagnoze glutenske enteropatije. U ovom sluÄaju neophodno je konsultovati lekara, radi daljih smernica.
Sada kada znate da vam ono Å¡to jedete može uticati na raspoloženje, opÅ¡te stanje organizma, postupite ispravno i birajte hranu koja vam Äini dobro.
Intoleracija na hranu je sastavni deo nutricionistiÄkog ili osnovnog metaboliÄkog pregleda.
Marija Stajić, nutricionista
