Alergije na maline, jagode i ostalo jagodiÄasto voće, pogaÄ‘aju u prvom redu osobe sa genetskom predispozicijom i one sa preosetljivim imunoloÅ¡kim sistemom. Ako majka ili otac pate od alergija na jagodiÄasto voće, postoji Äak 60% verovatnoće da će i dete imati isti problem. Taj procenat se smanjuje na 30 – 40 %, ako je samo jedan od roditelja alergiÄan.
Kad odojÄetu prvi put date jagode, maline ili drugo sliÄno voće, mogu se javiti kratkotrajne, prolazne alergijske pojave, kao osip na koži ili proliv. JagodiÄasto voće tada treba privremeno ukinuti, ali ako se pri ponovnom davanju znaci alergije ponove, treba ga na duže vreme, ili trajno ukinuti. Ukoliko se alergije ne pojave, opasnosti nema.
U normalnim uslovima, želudaÄni sokovi, enzimi jetre i creva i korisna bakterijska flora, spreÄavaju sastojke alergene hrane da podstaknu pojaÄanu reakciju imunoloÅ¡kog sistema. U nastanku nutritivnne alergije kod odraslih, znaÄajnu ulogu „igraju“ i sledeće dijagnoze- smanjeno luÄenje sone kiseline želudaÄnog soka, gastritis, oboljenje žuÄne kese, pankreatitis, oboljenje tankog creva, bronhijalna astma, hroniÄni alkoholizam…
Prvi znaci se mogu pojaviti posle 5 do 30 minuta ili nekoliko Äasova od uzimanja voća. Reakcija može biti kasna, posle 6 Äasova, Äak i 4-5 dana kasnije. Ako se jagodiÄasto voće pojede brzo u toku nekoliko minuta, alergijske reakcije su teže. Tegobe su razliÄite od osobe do osobe. U usnoj Å¡upljini može doći do reakcije Äim se voće unese u usta:oticanje usana, jezika, nepca, glasnih žica… Na koži se javlja osip, koprivnjaÄa (prolazna pojava u vidu crvenkastih plikova, koji jako svrbe i liÄe na otekline od žarenja koprivom), a Äesto i jak svrab, posebno kože lica. Sa obzirom da se u želucu i crevima hrana najduže zadržava, postoji mogućnost prisnijeg kontakta sa alergenom, Å¡to uzrokuje – muÄninu, povraćanje, podrigivanje, bolove u trbuhu, proliv…
Svaka alergija na hranu praćena je povećanjem histamina, glavnog uzroÄnika alergijske reakcije u organizmu. PerÅ¡un spreÄava luÄenje histamina, pa se preporuÄuje u vidu soka, ili kao dodatak salati od povrća. Najvažnija preporuka za leÄenje nutritivnih alergija jeste da se iz ishrane izostavi ono Å¡to izaziva bolest.
Osobe koje nisu alergiÄne na jagodiÄasto voće, treba da ga jedu u sezoni, bez dodatka Å¡ećera. Ovo voće je nežne strukture, sa specifiÄnim mirisom, pa svaki dodatak (zaÄinsko bilje, alkohol…) može da oÅ¡teti njihov ukus. Veoma je bogato manganom, mineralom koji pospeÅ¡uje metabolizam, potpomaže stvaranje krvi i utiÄe na funkciju polnih žlezda – podstiÄe libido. Sadrže joÅ¡ fosfor, kalcijum, gvožđe, vitamine A, B , C, organske kiseline, fenolna jedinjenja, etarska ulja, flavonoide. Prisutni antocijani ili biljni flavonoidi deluju antikancerogeno, a voću daju lebu boju, od crvene do ljubiÄaste. Sadrže i prirodnu salicilnu kiselinu i imaju blago antiupalno dejstvo.
JagodiÄasto voće je jako kvarljivo. Njihova se struktura lako naruÅ¡ava, pa ih treba pažljivo prati i to neposredno pre upotrebe.
Mirjana Ljutić, nutricionista
