Ishrana majke pre i za vreme trudnoće veoma je važna jer utiÄe na veliÄinu i efikasnost plecente, preko koje beba dobija sve nutrijente koji su joj potrebni za rast i razvoj. Ukoliko beba na roÄ‘enju ima malu dužinu i težinu, smatraju struÄnjaci da je veća Å¡ansa za dobijanje koronarne bolesti srca kad odrastu.
Kao Å¡to je do nedavno bilo svojstveno trudnoći jesti za dvoje, sada dolazimo u obrnutu situaciju. Majke zbog bojazni da će se ugojiti, ograniÄavaju koliÄinu hrane i pored toga Å¡to same ne hrane svoje telo na zdrav naÄin, isto to Äine i bebi koja joÅ¡ nije roÄ‘ena. Bilo da se rodi gojazna ili neuhranjena beba, veza izneÄ‘u rizika od nastanka bolesti kasnije je tanka. Dijabetes, hipertenzija, gojaznost su samo neke od bolesti zbog kojih naÅ¡a beba kasnije u životu može imati problema.
Iz prakse se može videti da su ipak ginekolozi koji vode ženama trudnoću, doprineli dosta tome da se žene edukuju o ishrani, skretanjem pažnje o poseti nutricionisti. Nije potrebno jesti za dvoje, ali nikako nije dobro jesti samo za jednog. Uz malo truda žena može nahraniti sebe i bebu na zdrav naÄin, bez viÅ¡ka ili deficita kilograma.
Dnevni obrok mora da sadrži masti, proteine, ugljene hidrate, vitamine i minerale. Grickalice, testo, slatkiše trudnica ne bi trebalo da koristi u ishrani. Ova vrsta hrane je oskudana u nutrijentima i ne obezbeđuje bebi i mami zdrav obrok.
Redovnim uzimanjem cerealija za doruÄak, prokelja, brokolija i pomorandze, trudnica obezbeÄ‘uje unos folne kiseline.
Trudnice proizvode viÅ¡e krvi da bi se snabdele beba i placenta i gvožđe je potrebno da bi se napravila dodatna crvena krvna zrnca. Tanini u Äaju ometaju iskoristljivost gvožđa, a vitamin C olakÅ¡ava apsorpciju. Gvožđe koje se apsorbuje poznato je kao hem gvožđe i nalazi se u hrani životinjskog porekla, crvenom mesu, ćuretini, piletini i ribi u konzervi kao Å¡to su sardine i sardele. Džigerica sadrži dosta gvožđa, ali sadrži i retinol, oblik vitamina A, koji može biti Å¡tetan za bebu u razvoju.
Potreba za kalcijumom u trudnoći se povećava. U ranoj fazi trudnoće, kalcijum se uzima iz rezerve iz kostiju, ali se kasnije vraća. Uz kalcijum potrebno je unositi i vitamin D, jer on pomaže kalcijumu u formiranju kostiju i zuba.
Namirnice sa većom koliÄinom kalcijuma su rikota (blagi ovÄiji sir), skuÅ¡a sa kostima, losos sa kostima, kelj, blitva, pasulj Å¡areni, soja, sardine sa kostima, brokoli, suve smokve, susam, perÅ¡un list.
Vitamin A je potreban za rast ćelija, razvoj kože i membrane, kao i za viÅ¡e metaboliÄkih funkcija. Provitamin vitamina A, beta karoten je pogodan u ishrani trudnica. Voće i povrće sadrže veliku koliÄinu ovog vitamina.
Nedostatak selena u ishrani trudnice može dovesti do spontanog pobaÄaja. Hleb od celog zrna, brazilski orah i riba sadržajni su u antioksidansu selenu.
Kako dolazi lepo vreme, sa visokim temperaturama potrebno je da trudnica obrati pažnju Å¡ta bira da jede. Sokovi sa Å¡ećerom, gazirani napici, sladoled, veliki su neprijatelji budućoj mami. Velika žeÄ‘ dovodi do toga da se bez ograniÅ¡enja može popiti litar soka koji je u izobilju Å¡ećera, pored toga Å¡to žeÄ‘Â i dalje ostaje, Å¡ećer koji se uneo uskratio je telo za vitaminima i mineralima, a kod nekih doveo i do stvaranja novih masti. Voćni sok se može napraviti od limuna i pomoranÄ‘e bez Å¡ećera i kako hrono ishrana nalaže, najbolje je isti popiti od 17 do 19 Äasova.
Dinje, lubenice, grožđe, breskve su novo iskuÅ¡enje za buduću mamu. Ovo voće sadrži dosta Å¡ećera, slažem se, to je fruktoza voćni Å¡ećer, nije beli koji je Å¡tetan. SoÄno voće ima veću koliÄinu Å¡ećera , najÄešće se pojede i do jedan kilogram ovog voća. Usled prisustva velike koliÄine Å¡ećera, pankreas ima zadatak da izluÄi insulin koji mora da neutraliÅ¡e isti, to je veliki stres za naÅ¡e telo. Bolje je pojesti voće sa manje Å¡ećera, bobiÄasto voće, zeleniju kruÅ¡ku, jabuku, kajsiju tada se polako izluÄuje insulin koji obavlja na miran naÄin svoj zadatak.
Masnije riba je odliÄan izbor za toplo vreme. Lagana je ne opterećuje organe za varenje, ali i bogata omega 3 masnim kiselinama koje su neophodne bebi. Omega 3 masne kiseline, eikozapentanoiÄna i dokozaheksanoiÄna presudne su za razvoj bebinog mozga i oÄiju.
Predlog zdravog dnevnog obroka centra za hrono ishranu dr Gifing:
DoruÄak:
kajagana sa Å¡unkom i hleb od celog zrna,
RuÄak:
Integralni pirinaÄ sa povrćem i piletinom, sa Å¡arenom salatom sa maslinama i sirom,
Užina:
Voće sa manjom koliÄinom Å¡ećera ili crna Äokolada,
VeÄera:
Grilovana pastrmka sa blitvom, Å¡opska salata.
Veoma je važno kako kombinujemo hranu i u koje vreme je unosimo. U suprotnom nismo obezbedili telu stvaranje zdrave energije.
Marija Stajić, nutricionista
