Dijetna vlakna ili kako se joÅ¡ nazivaju i balastne materije u svakodnevnoj ishrani zauzimaju veoma važno mesto. Predstavljaju ugljene hidrate koje telo ne može na svari, ali kao takva pomažu regulaciji probave. Vlakna nemaju skoro nikakvu hranljivu vrednost, zapravo iz njih se ne dobija energija, ali ona pomažu u prevenciji zatvora i hemoroida, preveniraju oboljenja želudaÄno crevnog trakta, dijabetesa, za održavanje holesterola u krvi. Neke studije sugeriÅ¡u i na to da dijetna vlakna pomažu i kod gubitka telesne težine.
Dijetna vlakna zahtevaju duže varenje Å¡to pospeÅ¡uje stvaranja digestivnih sokova, dovode do rastezanja želuca, stvaranja dužeg osećaja sitosti i usporavaju pražnjenje želuca. Sve navedeno ima pozitivan uÄinak kod osoba sa poviÅ¡enom težinom.
Podela je izvršena na rastvorljiva i nerastvorljiva biljna vlakna.
Rastvorljiva biljna vlakna u debelom crevu apsorbuju veliku koliÄinu vode i bubre. Bakterije koje Äine crevnu floru, razgraÄ‘uju dijetna vlakna na masne kiseline i gasove. Na ovaj naÄin dolazi do formiranja adekvatne stolice i do lakÅ¡eg pražnjenja creva.
Rastvorljiva dijetna vlakna sa vodom stvaraju gel koji dovodi do sporijeg prolaska sadžaja kroz želudac i creva. Gel za sebe može da veže lipide pri Äemu dolazi do njihovog izbacivanja putem stolice i to dovodi do smanjenja holesterola.
UnoÅ¡enjem veće koliÄine biljnih vlakana, može doći do ometnja resorpcije mineralnih materija. Potrebno je napraviti dobar balans unetih vlakana i mineralnih materija i na taj naÄin izbegavamo deficitarnost bilo kog minerala.
Ishrana sa manjim unosom dijetnih vlakana dovodi do dužeg zadržavanja kancerogenih supstanci i na taj naÄin se objaÅ¡njava veća stopa oboljenja.
PreporuÄen dnevni unos je 18 g vlakana dnevno, 30 – 35 g dnevno savetuje se osobama sa poviÅ¡enim holeterolom, dijabetesom, opstipacijom i drugim oboljenjima.
Biljna vlakna se sastoje od :
Celuloze (Nalazi se u: mekinjama, integralnim žitaricama, boraniji, kupusu, brokoliju, šargarepi, suvom voću, paprici, krastavacu, jabuci)
Hemiceluloze (mekinje, žitarice, slaÄica, integralne žitarice)
Pektina (grejpfrut, limun, pomorandza, Å¡ljiva, breskva, bobiÄasto voće, boranija, graÅ¡ak bundeva)
Lignina (kruška, jagoda, rotkvice, plavi patlidzan, mekinje)
Inulin (ÄiÄoka, koren celera)
Da bismo zadovoljili dnevni unos dijetnih vlakana moramo biti pažljivi pri mehaniÄkoj obradi namirnica. Kožicu na voću i povrću potrebno je u tankom sloju odstraniti ili lagano oÄistiti oÅ¡trom krpom. TermiÄka obrada razliÄito deluje na razliÄite vrste namirnica.
Pravi izbor su žitarice od celog zrna. Musli, korn fleks, pahuljice i sliÄni proizvodi su prebogati Å¡ećerima, a oskudni su u dijetnim vlaknima.
Marija Stajić, nutricionista
