Gluten i opasnosti koje od njega vrebaju
Hrana je gorivo za ljudsko telo i trebalo bi svakom da obezbedi energiju i uÄini da se od nje dobro oseća. NaÄin na koji se organizam protivi unosu nekih namirnica koje mu ne prijaju, ponekad i nije tako suptilan. Zato je vrlo važno da otkrijete koju hranu vaÅ¡e telo ne podnosi.
Preuzeti kontrolu nad svojom ishranom
Testom intolerancije na hranu, na pravi naÄin možemo da saznamo koja vrsta namirnica može da naudi zdravlju, ili da pomogne u poboljÅ¡anju opÅ¡teg psihofiziÄkog stanja. Testiranjem u Centru dr Gifing, koje se obavlja na ćelijskom nivou, preko kože na MORA aparatu, nemaÄkog proizvoÄ‘aÄa, rezultati se dobijaju odmah na licu mesta.
Razlika između netolerancije i alergije
Utvrđivanjem eventualne intolerancije na gluten i njegovim izostavljanjem iz svakodnevnog jelovnika, preuzimamo kontrolu nad svojom ishranom. Jako je važno istaći razliku između netolerancije i alergije.
TaÄno utvrÄ‘ivanje alergije zavisi i od koliÄine alergena (glutena) koji je unesen u telo i od ukupnih uÄinaka pri uÄestalom unoÅ¡enju hrane koja sadrži gluten.
Å ta treba da znate o glutenu?
Gluten je protein koji se nalazi u žitariÄnom zrnevlju. Proteini su graÄ‘eni kao dugaÄki lanci sastavljeni od pojedinaÄnih karika-aminokiselina.
Reakcija na određene lance proteina može dovesti do stvaranja antitela na gluten.
Imunološki sastav je upravo tako dizajniran da nas štiti tako što uz pomoć antitela uništava ili neutralizuje antigene – nepoznate supstance koje su štetne za organizam, bilo da su to bakterije, toksini ili nešto potpuno drugo.
Antitela, koja meÄ‘utim, imaju zadatak da „uniÅ¡te“ gluten, nisu selektivna, već su destruktivna i na naÅ¡e vlastito tkivo, jer ne prepoznaju koji su proteini strani. Taj proces se naziva molekularna mimikrija. Na taj naÄin osetljivost na gluten može pokrenuti kaskadu lanÄano povezanih reakcija koje dovode do drugih autoimunih bolesti, ne samo u digestivnom traktu, već i u celom telu.
Moglo bi se reći da je gluten verovatno najÄešće pominjan pojam u nutricionistiÄkim krugovima poslednjih nekoliko godina.
PÅ¡enica, raž, jeÄam i zob (ovas) su žitarice koje ga poseduju u svom sastavu. Zato se za upotrebu preporuÄuju kukuruz, pirinaÄ, amarant, proso, kinoa, ragi, tapioka, tef i braÅ¡na od njih, jer ne sadrže gluten.
Gde se sve gluten krije – obratiti pažnju na deklaracije
Gluten je belanÄevina koja ima izuzetno malu hranljivu vrednost, a njegova glavna funkcija je vezivna. Upravo gluten braÅ¡nu daje kohezivne osobine i omogućava elastiÄnost i peÄenje hleba i peciva. Idealan je emulgatot i stabilizator, pa ga ima u industrijskim sosevima, raznim dodacima ishrani, prehrambenim proizvodima, sladoledu, voćnom jogurtu, nekim slatkiÅ¡ima, ali i u pastama za zube, dekorativnoj kozmetici i kućnoj hemiji.
BaÅ¡ iz tog razloga u naÅ¡oj zemlji je od novembra 2005. godine stupio na snagu zakon po kojem su proizvoÄ‘aÄi obavezni da na deklaracijama navedu koliÄinu glutena koji sadrži proizvod u svom sastavu. To je posebno važno za ljude koji ne toleriÅ¡u gluten ili boluju od celijaklije.
Reakcija na gluten
Gluten izaziva propustljivost creva, jer podstiÄe proizvodnju zonulina, regulatora funkcionalne (crevne) barijere. Crevni zid je barijera izmeÄ‘u svega Å¡to unosimo hranom i unutraÅ¡njosti organizma. Kroz tu barijeru smeju da proÄ‘u samo hranljivi sastojci i elektroliti. PropuÅ¡tanjem crevne barijere omogućava se ulazak u krvotok glutena i toksina koje naÅ¡ imunoloÅ¡ki sistem prepoznaje kao strano telo i alarmira autoimunoloÅ¡ki odgovor. Kod ljudi koji ne podnose gluten, telo ga „vidi“ kao toksin i napada njegov molekul. Ta reakcija uzrokuje razaranje treplji (resica) tankog creva, koje rezultira malapsorpcijom hranljivih sastojaka i pojavom celijaÄne bolesti.
Uzgred, laktaza, enzim koji razlaže Å¡ećer laktozu, proizvodi se na vrhu crevnih resica. Kada resice atrofiraju, ponekad se sposobnost za varenje laktoze smanjuje i dolazi do nepodnoÅ¡enja same laktoze. Ipak usled izbacivanja glutena iz ishrane i oporavkom resica, obiÄno ponovo mogu da se toleriÅ¡u i mleÄni proizvodi.
Ne postoje tipiÄni znaci celijaÄne bolesti (gluten senzitivna enteropatija). PogaÄ‘a oba pola i može se javiti u svim životnim dobima. Skala simptoma se kreće od gastrointestinalnih, ali su Äešće ekstraintestinalni, Å¡to znaÄi da se odvijaju van crevnog trakta.
Bezglutenska ishrana – tajna pozitivne energije
Nova nauÄne studije dokazuju da bezglutenska ishrana može otkloniti mnoge tegobe kao Å¡to je konstantni zamor, Äeste glavobolje, oslabljena koncentracija, razdražljivost i depresiju, nedostatak energije, gastrointestinalne probleme (gasovi, nadimanje, opstipacija, dijareja), anemija, bolovi u kostima, zglobovima i miÅ¡ićima, kožne promene…
StruÄnjaci su jednoglasni u tvrdnji da ukidanje glutena iz ishrane može poboljÅ¡ati stanje osoba koje pate od autizma, Å¡izofrenije, poremećaja hiperaktivnosti i deficita pažnje (ADD/ADHD)
Milena Radomirović, nutricionista
