Holesterol je najkontroverzniji medicinski subjekt danas, zašto je to tako?
Da li postoji ili ne postoji uticaj poviÅ¡enog holesterola u krvi u izazivanju srÄanog ili moždanog udara? Ovog momenta su struÄne rasprave u svetu dostigle taÄku usijanja, a ipak ne znamo definitivni ishod rasprava… Ili se ovaj ishod ipak naslućuje?
Rezultati brojnih studija su zbunjujući i nedosledni, a medicinski struÄnjaci u glavnom dolaze do saznanja da baÅ¡ nije lako optužiti samo visok holesterol za srÄane probleme savremenog Äoveka.
Holesterol je jedno jedinjenje (alkohol) velike molekulske težine, koje se proizvodi u jetri i u joÅ¡ nekim veoma bitnim ćelijama u organizmu. ZnaÄaj ovog jedinjenja je ogroman za život Äoveka, a najbitnije uloge holesterola su sledeće
Obezbedjivanje stabilnosti i Ävrstine zida svih ćelija u organizmu (ni jedna ćelija u naÅ¡em mozgu ne može da živi bez holesterola
On pomaže u sintezi svih hormona koji nam omogućavaju život, a naroÄito funkcionisanje u situacijama kad je potrebno da naÅ¡e telo brzo reaguje na sve promene koje nas ugrožavaju.
Jedan od tih hormona je kortizol, hormon, koji nam obezbedjuje fizioloÅ¡ku reakciju na bilo koji vid napada naÅ¡ organizam, bilo uzrokovano spoljnim uticajima ili poslediÄno naÅ¡im odreÄ‘enim svesnim odlukama.
Povećanje ili smanjene spoljne tempreature, hormon kortizol će amortizovati i bićemo sposobni da se borimo, ali isto tako i postojanje neposredne opasnost za naÅ¡ život iz drugih razloga (pretÄavamo ulicu na nedozvoljenom mestu – sama naÅ¡a namera nas neće spasiti od posledica, moramo se pouzdati u hormon kortizol, zatim kad nas neko napadne da bi oteo taÅ¡nu, u glavnom će brzina rasta nivoa kortizola u krvi odrediti i brzinu naÅ¡e reakcije, odnosno odgovora na taj napad, itd).
Od holesterola nastaju i testosteron, estrogen i progesteron, najvažniji hormoni u ljudskoj reprodukciji.
Od njega nastaje vitamin D, koji je neophodan u zaštiti nervnog sistema, održavanju zdravih kostiju i mišićnog tonusa, kao i imuniteta (na žalost, dokazano je da niko od nas trenutno na planeti nema odgovarajuće vrednosti ovog vitamina u krvi, što predstavlja veliki problem, jer imamo kompromitovan imunitet zbog toga)
Å ta ovo znaÄi – imamo visoku vrednost holesterola u krvi, a nisku vrednost vitamina D
Da, ovo je realnost, Å¡to znaÄi da holesterol koji pravimo u telu i unosimo hranom NE STVARA kvalitetan D vitamin. Danas joÅ¡ uvek niko ne može odgovoriti na pitanje zaÅ¡to se ovo dogadja. Možda je delimiÄno razlog u izbegavanju izlaganja sunÄevim zracima, možda u visokim faktorima zaÅ¡tite kože od sunÄanih zraka? Ne zna se… Dr. Jacob Teitelbaum kaže – be carefull of sun burns, not sun shine (Äuvajte se opekotina, a ne izlaganja sunÄevim zracima).
Holesterol je neophodan za moždanu aktivnost, jer serotoninski receptori u mozgu ne funkcioniÅ¡u bez njega, znaÄi, Å¡to niži holesterol, to je veća depresija (usled smanjivanja srećnih supstanci).
Glavni razlog zaÅ¡to je ogroman akcenat stavljen na znaÄaj holesterola je njegova potencijalna uloga u razvoju koronarne – srÄane bolesti.
S druge strane, podjednak je broj studija koje pokazuju da ne postoji korelacija izmeÄ‘u nivoa holesterola i srÄanih bolesti.
Å taviÅ¡e, utvrÄ‘eno je da znaÄajan rizik od nastanka koronarne bolesti postoji i kod starijih osoba koje imaju normalne ili niske vrednosti ukupnog holesterola. I Å¡ta sad?
Ipak, danas se zna da vrednost holesterola u krvi ne igra glavnu ulogu u nastanku srÄanog obolenja.
Studije koje su rađene proteklih godina, govore u prilog tome da je osnovni krivac za nastajanje naslaga u krvnim sudovima, zapaljenjski proces i sledstveno oštećenje zidova krvnih sudova, kao posledica velikog unosa šećera, pre svega brzih šećera (slatkiši, med, beli šećer, žuti šećer, voće itd).
Unos šećera, koji se zovu brzi ili prosti šećeri dovodi povećanja nivoa glukoze, odnosno šećera u krvi.
Ovo povećanje nivoa glukoze dovodi sledstveno do povećavanja nivoa LDL, odnosno lipoproteina niske gustine, u narodu poznatog kao “loÅ¡ holesterolâ€.
LDL se najlakÅ¡e hemijski razara, to razaranje je uzrokovano Äak i uticajem sunca, „kosmiÄkih zraÄenja“, usled raznih loÅ¡ih navika u ishrani, itd .. i eto poÄetka zapaljenskog procesa
Molekuli holesterola se oštećuju i izlaganjem namirnica velikoj toploti i oksidaciji.
Opasni su procesi oksidacije u prehrambenoj tehnologiji.
NaroÄito je visoka vrednost oksidisanog holesterola u mleku u prahu i jajima u prahu, kao i u namirnicama koje su dugo termiÄki obraÄ‘ivane na visokim temperaturama (prženje u fritezi).
Ovo se odnosi na hidrogenizovanje biljnih masnoća, a njih ima u skoro svakoj namirnici koju danas konzumiramo.
Svetski standardi daju preporuku da se mora smanjiti vrednost hidrogenizovanih biljnih masnoća u tehnološki obrađenim namirnicama, na maksimum od 2%.
Kod nas se ova preporuka ne poÅ¡tuje, a teÅ¡ko da ćemo u prodavnici videti i jedan proizvod na Äijoj deklaraciji stoji taÄan procenat ovih masnoća (one se nalaze u svim grickalicama, supama iz kesice, biljnom mleku u prahu, pecivu, Äokoladicama, keksu itd)..
Oštećenje holesterola lako dovodi do stvaranja naslaga u krvnim sudovima, koje dalje kompromituju cirkulaciju. Osim ovoga, postoje brojni dokazi da oksidisane forme holesterola dovode do pojave maligniteta, jer nepovratno oštećuju ćelije.
Dr. Christie Ballantyne, sa Baylor College of Medicine je kardiolog sa najvećim brojem objavljenih studija u kojima je glavni zakljuÄak da osobe koje su imale infarkt ili moždani udar – u preko 50% sluÄajeva uopÅ¡te nisu imale poviÅ¡ene vrednosti holesterola.
Povišene vrednosti holesterola povećavaju rizik za nastajanje Alchajmerove bolest
Studije u Velikoj Britaniji su pokazale da niske vrednosti holesterola usled terapije statinima uopšte ne smanjuju ovaj rizik!
Veoma niske vrednosti holesterola su Äak faktor rizika za pojavu teÅ¡kih depresivnih stanja koja se zavrÅ¡avaju samoubistvima.
Da li masna hrana izaziva povećanje vrednosti holesterola?
Stanovnici severnog dela Indije jedu u proseku hranu koja ima 17 puta više životinjskih masnoća, od one koju jedu stanovnici južnih krajeva Indije.
Ali u proseku imaju 7 puta manji broj obolelih od KV bolesti.
Francuzi jedu hranu bogatu zasićenim mastima, ukljuÄujući puter, jaja, sireve, džigericu i ostalo, a ipak, u regionima gde se paÄja i guÅ¡Äija džigerica redovno konzumira, srÄani udar je zastupljen u 80 na 100.000 ljudi, za razliku od 315 na 100.000 ljudi u SAD, gde je ishrana izuzetno nisko masna.
Statini su lek izbora kod visokih vrednosti holesterola, ali je preporuka da se pokuša postići normalna vrednost prirodnim putem.
– Obavezno bi trebalo iskljuÄiti iz ishrane slatkiÅ¡e (ovo podrazumeva i voće) najmanje dva meseca.
– Neophodno uvesti doruÄak kao najznaÄajniji obrok
– Obavezno je uzdržavanje od pića sa visokim procentom alkohola ili sa dodatkom Å¡ećera i zasladjivaÄa
– Svesti na minimum uzimanje namirnica koje su bogate hidrogenizovanim masnoćama, odnosno, izbaciti iz ishrane margarin, biljni šlag, biljni sir itd
Terapija povišenih vrednosti holesterola podrazumeva pravilnu kombinaciju preparata kao što su Omega 3 (ili redje Omega 3-6), E vitamina, C vitamina, selena, grupe drugih antioksidanata, aminokiseline i drugo
Obavezna je veća fiziÄka aktivnost, jer uz dijetetski režim i suplementaciju, a bez povećane fiziÄke aktivnosti, rezultati su skromni.
Brzi hod je najbolji vid fiziÄke aktivnosti
Terapija povećanih vrednosti holesterola je veoma jednostavna, potrebno je smanjiti unos Å¡ećera, voća, voćnih sokova i ugljenih hidrata u veÄernjim Äasovima uopÅ¡te.
Da bi se rasteretila i oÄistila jetra, potrebno je uzeti takozvane ÄistaÄe jetre.
Naši protokoli daju rezultate u roku od deset dana
Postoji daleko bitniji faktor rizika za nastajanje moždanog i srÄanog udara (ali i karcinoma), a to je vrednost homocisteina u krvi. Da li znate neÅ¡to o tome?
specijalista, dr. Ana Gifing
