Da li se sve u vezi ishrane vrti oko potreba naÅ¡e duÅ¡e ili je to samo deo priÄe? Da li žudeći za odreÄ‘enom namirnicom naÅ¡e telo taÄno zna Å¡ta nam je to potrebno? Da li je problem prejedanja nedostatak volje?
Kažu da duÅ¡a uvek zna Å¡ta joj je potrebno a da je izazov utiÅ¡ati um kako bismo Äuli Å¡ta nam govori. Živimo brzo, stalno negde jurimo i žurimo, obaveze se smenjuju i neretko dan proÄ‘e a da nismo ni u jednom momentu zastali i zapitali se Å¡ta nam treba i kako da to sebi damo? To Äak zvuÄi kao luksuz koji verujemo da ne možemo priuÅ¡titi. Kada pogledamo u decu ona kad neÅ¡to žele i neÅ¡to im treba u stanju su da sruÅ¡e svet samo da to i dobiju odmah sad. Vremenom deca odrastu i jedan deo njih sazrevanjem doÄ‘e do mesta kada shvati da ne može sve odmah. Neki odu dalje od toga pa kažu sebi da za ispunjenje sitnih zadovoljstava nema vremena u svakodnevnom životu. I Å¡ta se onda desi?
NaÅ¡e unutraÅ¡nje dete zavriÅ¡ti. Iz sveg glasa. Ima potrebu i želi da bude zadovoljena odmah. Kao odrasli znamo da postoji najbrži naÄin za instant osećaj zadovoljstva i sreće. Hrana.
Dr. Doreen Virtue, ameriÄki psiholog i psihoterapeut, u knjizi  Žudnja za hranom kaže da opsesivna žudnja za odreÄ‘enom namirnicom nije nikako sluÄajna. Ako nam unutraÅ¡nji glas govori da nam je potrebno viÅ¡e zabave a mi ne sluÅ¡amo, ješće nam se indijski orasi, orasi, kikiriki jer sadrže pirazin koji aktivira centar za užitak u mozgu. Jedna od funkcija naÅ¡eg organizma je da održava homeostazu odnosno ravnotežu. Ukoliko neÅ¡to nedostaje mozak Å¡alje informaciju kao i kada neÄeg ima previÅ¡e.
Žudnja za Äokoladom
Svima nam je poznata žudnja za Äokoladom. ZaÅ¡to je baÅ¡ ona namirnica izbora? Ona sadrži neurotransmiter feniletilamin koji mozak stvara kada osećamo ljubav. Toliko snažno utiÄe na raspoloženje da se nekada prepisivao kao lek. Dakle žudnja za Äokoladom je žudnja za ljubavlju. Konzumiranje Äokolade aktivira serotonin, hormon sreće a ko ne bi želeo malo instant sreće?  Češća je ta potreba kod žena nego kod muÅ¡karaca. MuÅ¡karci viÅ¡e žude za mesom i testeninama.  Dr Virtue kaže da je poteba za hrskavom hranom kao Å¡to su grisine, Äips, znak ljutnje i besa koje je trebalo ispoljiti ka spolja. Potreba za mekom i kremastom hranom dolazi iz ljutnje prema sebi, stida, tuge, straha.
Stres i hrana
Ne treba zanemariti ni fiziologiju. Ukoliko smo pod stresom, naÅ¡ organizam prestaje da luÄi hormone kao Å¡to su adrenalin, kortizol i aldosteron. To može uticati na ravnotežu soli, Äime se objaÅ¡njava potreba za vrlo slanom hranom.TakoÄ‘e može znaÄiti i nedostatak joda, Å¡to je povezano sa Å¡titnom žlezdom. Njena smanjena funkcija dovodi do bezvoljnosti, konstipacije, problema sa telesnom težinom i depresije, dok poviÅ¡ena funkcija  izaziva gubitak težine, anksioznost i neredovni menstrualni ciklus.
Ono Å¡to se joÅ¡ Äesto pominje kod prejedanja je da je u pitanju nedostatak volje i da kada bismo samo hteli uspeli bi da stanemo. Iako to nekada jeste sluÄaj ne znaÄi da je tako uvek i kod svih. Znamo da nepravilnim unoÅ¡enjem namirnica, unoÅ¡enjem takozvanih praznih kalorija mi zapravo otežavamo naÅ¡em telu varenje i ne hranimo ga dovoljno. Onda nam ono Å¡alje signal da nije dovoljno nahranjeno i da nam je potrebno joÅ¡ hrane. Dakle naÅ¡e telo posle mnogo praznih kalorija uopÅ¡te ne greÅ¡i. Daje nam taÄnu informaciju da je gladno. Ali mi to tumaÄimo tako da verovatno imamo problem sa voljom i samokontrolom. Nije uvek tako. Upravo ovde nam pomaže Ishrana dr Gifing koja će naÅ¡em telu dati energiju, nahraniti ga, prekinuti zaÄarani krug, Äuvati ravnotežu i pokazati da nije samo volja u pitanju već ima neÅ¡to i u fiziologiji.
Sve u svemu zakljuÄak je da je uzroka za prekomerno unoÅ¡enje hrane viÅ¡e i da će nam najviÅ¡e od koristi biti holistiÄi pristup. To znaÄi da je potrebna briga i o telu i o duÅ¡i. Ako radimo na liÄnom rastu i razvoju, ako makar povremeno zastanemo i upitamo se Å¡ta nam to baÅ¡ ovog momenta treba i ako se pravilno hranimo, prejedanje neće biti naÅ¡a okupacija već će postati znaÄajna informacija da neÅ¡to nismo Äuli ili uradili kako nam je bilo potrebno. Na nama je da otkrijemo Å¡ta.
Psiholog i psihoterapeut Brankica Šaljić Milenković
