Srpska tradicionalna ishrana ispolji sve svoje Äari u toku praznika i slavlja. Obilna, sveÄana trpeza mami gurmane i ljubitelje „dobrog“ zalogaja sa svih strana. Upravo zato, za vreme praznovanja, zaboravi se na koliÄine unete hrane – ali se i nepravilno kombinuju namirnice Å¡to može da vodi u susret ozbiljnim zdravstvenim tegobama.
Preterivanje kao uzrok problema sa varenjem
Posle praznovanja Äesto se javljaju simptomi poput goruÅ¡ice, nadimanja, gasova, muÄnine, grÄeva i bolova u stomaku – a neretko se javlja i glavobolja. Ovo ne iznanaÄ‘uje jer sveÄani meni skoro svakog srpskog domaćina podrazumeva predjelo i Äorbu ili neku supu, nakon koje sledi glavno jelo. Na stolu se naÄ‘u  razliÄite vrste peÄenja, divljaÄi ili ribe, sa već uobiÄajenim prilogom u vidu barenog ili peÄenog povrća i salatom. Sve se obavezno zasladi nekim desertom. Ovakvi preobilni obroci i prejedanje ometaju fizioloÅ¡ke cikluse varenja, metabolizma i apsorpcije.
Dobre i loše kombinacije namirnica
Zbog loÅ¡e iskombinovanih namirnica i obroka u neodgovarajuće vreme, mnogi se osete umorno, iscrpljeno i muÄno. Kada razliÄite vrste hrane stignu do želuca, organizam ne može da ih svari. Hrana se nesvarena zadržava u želucu i doslovce tu truli. Hranljivi sastojci koji su postojali u tim namirnicama viÅ¡e ne postoje i hrana predugo ostaje u želucu
Nepravilna kombinacija namirnica, hrana puna aditiva i pojaÄivaÄa ukusa, nusproizvodi mnogih vrsta koncentrovane hrane, stres, zagaÄ‘en vazduh samo su neki od uzroka koji truju organizam i „kisele“ telo.
Naglasila bih joÅ¡ jednom da ne postoji loÅ¡a hrana – već postoji loÅ¡e vreme za konzumaciju odreÄ‘enih namirnica, i loÅ¡a kombinacija nekih namirnica. Zato treba biti umeren sa hranom koja sadrži mnogo životinjskih masnoća, belog braÅ¡na, punomasnih mleÄnih proizvoda, Å¡ećera, margarina, soli…
Posvetite više pažnje pripremi jela
Namirnice su grupisane na osnovu stvaranja kiseline ili baze tokom razmene materija. Veoma loÅ¡e kombinacije namirnica mogu da budu Å¡pagete sa mesom, musaka od krompira, pita sa mesom, lazanje i sliÄno. Kada jedete sarmu, punjene paprike ili praseće peÄenje, a odmah zatim pojedete parÄe Äokoladne torte ili voćni kolaÄ, u meÄ‘uvremenu sav obrok truli i fermentiÅ¡e se i pretvara u kiselinu koja muÄi i zakiÅ¡eljava ceo organizam.
Mnogi nutricionisti smatraju da je najidealniji odnos 80:20 u korist hrane sa baznim karakterom, kojoj treba dati prednost i u toku praznika.
Ne remete balans samo kombinacije namirnica, već na to znaÄajno utiÄe i naÄin pripreme jela. ViÅ¡ak kiseline u organizmu izazivaju pohovanje, peÄenje na masti, prženje u dubokom ulju, prekuvavanje, kao i podgrejavanje jela viÅ¡e puta.
Izborite se sa muÄninom i mamurlukom
Hrana koja zakiÅ¡eljava organizam negativno utiÄe na imunitet i vitalnost. NajÄešći simptomi prekiseljenosti organizma, koji se mogu javiti posle „teÅ¡ke“ i obimne prazniÄne trpeze su osećaj premora, tromost, usporenost, pospanost, muÄnina, glavobolja, nesanica…
Ukoliko ste preterali sa jelom i pićem (posebno alkoholnim pićima), da bi vam se organizam oslobodio viÅ¡ka kiseline popijte Äaj od cikorije. Korisne su i alkalne vode.
SpreÄite i ublažite goruÅ¡icu
Budite opezni sa Ä‘akonijama od Äokolade, jer je ona glavni krivac za pojavu goruÅ¡ice. ÄŒokolada sadrži veliku koliÄinu teobromina, koji opuÅ¡ta glatke miÅ¡iće sfinktera, a koji treba da spreÄi navalu želudaÄne kiseline u jednjak. Dokazano je da su enzimi koji se ukljuÄuju u metabolizam proteina i ugljenih hidrata veoma razliÄiti, blokiraju jedni druge, pa je varenje dugotrajno i iscrpljujuće. U toj situaciji, jedna vrsta namirnica truli, a druga vrsta fermentiÅ¡e. Cela masa postaje kisela pa većina ljudi tada pokuÅ¡ava da se oslobodi novonastale nelagodnosti uz pomoć nekog leka.
Treba znati da slatkiÅ¡i, poslastice i voće odmah posle obroka ometaju luÄenje želudaÄne kiseline. ZnaÄi, voće možete pojesti najmanje sat vremena posle ruÄka, a deserte bar dva sata posle podnevnog obroka.
Blagotvorni zaÄini u specijalitetima
ZaÄini dodati u jelo mogu blagotvorno da deluju na  vaÅ¡ digestivni sistem, poboljÅ¡avju ukus jelu, a Äesto poseduju antibakterijska i antiparazitska svojstva. Pomažu i Äišćenje žuÄi i jetre od viÅ¡ka holesterola. Posebno korisni su kim, anis, komoraÄ, lavanda, ruzmarin, nana, timijan, bosiljak…
Ruzmarinom možete zaÄiniti jela od svinjetine, govedine, jagnjetine i divljaÄi, kao i ribu i piletinu. Ovaj zaÄin poboljÅ¡ava rad jetre i žuÄi, jaÄa želudac, a posebno je dobar za sve one koji pate od reume. Mnogi ga nazivaju „trava za razbuÄ‘ivanje“.
Kada govorimo o timijanu sa njim treba posebno voditi raÄuna, iako odliÄno ide uz goveÄ‘a, svinjska, teleća, pileća, pa i jela od ribe. Sa svojom laganom aromom slaže se sa umacima od paradajza i jelima od graÅ¡ka, Å¡argarepe i peÄuraka.
Pravilne kombinacije namirnica, uz predloge zaÄina koji su idelani za vaÅ¡a jela možete pronaći u „Hrono kuvaru“ doktorke Ane Gifing. Ova knjiga može da bude vaÅ¡a inspiracija za svakodnevno kuvanje – ali i velika pomoć za bolju organizaciju zdravije prazniÄne trpeze.
Mirjana Ljutić, nutricionista
