Hraniti dete zdravo, zna da bude veoma naporan posao. Upravo zbog takvog “fiziÄkog napora“, ostavljamo deci slobodan prostor da se hrane kako oni žele. LoÅ¡e navike iz detinjstva se prenose i na odraslo doba, ali isto tako ako dete stekne dobre navike u ishrani, kasnije može mnogo poslužiti.
Da li voliÅ¡ brokoli? Ne. Da li voliÅ¡ integralni hleb? Ne i tako redom. NaÅ¡e dete voli ono Å¡to dobije od nas. NajÄešće deca ne jedu hranu koju ne jedu i njihovi roditelji.
Prva velika greÅ¡ka je dati deci novac da kupi užinu u Å¡koli. Sigurno neće odabrati zdrav sendviÄ, već Äokoladni kroasan, ili neÅ¡to sliÄno slatkastog ukusa.
ZaÅ¡to je doruÄak toliko važan?
Ukoliko se naviknemo da preskaÄemo doruÄak, to ne predstavlja neki problem, možemo izdržati do ruÄka, ali preskakanjem mi unosimo nekoliko puta viÅ¡e hrane i to je najÄešće voće, grickalice ili Äokoladica. Nikako dobro, dobijemo instant energiju i nakon pola sata ponovo se javlja želja za grickanjem i tako u krug sa viÅ¡kom masti i sa gojaznošću.
Hajde da razjasnimo zaÅ¡to je deci doruÄak važan. Gorivo za mozak je vrsta Å¡ećera koji se zove glukoza. Moramo objasniti da je bitno koju vrstu Å¡ećera unosimo. RazliÄiti ugljeni hidrati na razliÄite naÄine oslobaÄ‘aju glukozu. Prosti Å¡ećeri se brzo razlažu, dok složeni Å¡ećeri oslobaÄ‘aju glukozu sporo u krv. Å ećeri koji brzo razlažu glukozu imaju veliki glikemijski indeks, dok složeni Å¡ećeri imaju manji glikemijski indeks. Prednost treba dati Å¡ećerima koji sporo razlažu glukozu, jer se tada insulin polako izluÄuje i neutraliÅ¡e glukozu. Ukoliko pojedemo prosti Å¡ećer, dolazi do naglog izluÄivanja insulina, koji je zadužen za spuÅ¡tanje glukoze, a to je veliki Å¡ok za naÅ¡e telo i pankreas. Posle takvog doruÄka brzo postajemo gladni. Zato detetu treba napraviti sendviÄ od žitarica sa celim zrnom, npr. inegralni hleb namazan puterom sa Å¡unkom. Dobro organizovan doruÄak utiÄe na deÄiju sposobnost uÄenja, deca koja doruÄkuju imaju bolju koncentraciju i bolje pamte.
Postoji verovanje da slatkiÅ¡i utiÄu na hiperaktivnost kod dece i na agresivnost. MeÄ‘utim ispitivanjem ove teorije doÅ¡lo se do saznanja da Å¡ećer iz slatkiÅ¡a ne utiÄe na ovakav vid ponaÅ¡anja, već je obrnuto. Deca koja jedu slatkiÅ¡e najÄešće su pospana, sa usporenom mentalnom aktivnošću. Šećer ne Äini decu hiperaktivnom, već ih Äini gojaznom.
MaliÅ¡ane je teÅ¡ko navići na nove ukuse. Deca su neofobiÄna, imaju strah od novih stvari, zato sa njima pažljivo. Prihvatanje nove hrane kod dece će se povećati ukiliko vide da ljudi iz njihovog okruženja uživaju u njoj. Isto tako i ukoliko njihovi vrÅ¡njaci jedu hranu koju oni ne vole i oni sami uz njih polako mogu da je zavole.
Ako deci sakrijemo keks ili Äokoladu, ono će biti skoncentrisano joÅ¡ viÅ¡e na sakriven slatkiÅ¡ i imaće veću želju za istim.
Moramo ih nauÄiti da je to loÅ¡a hrana za njih , koja utiÄe loÅ¡e na njihovo uÄenje, ali isto tako ih povremeno treba nagraditi sa zdravim slatkiÅ¡ima, koje ćete sami napraviti od integralnog braÅ¡na, crne Äokolade i fruktoze.
Statistika pokazuje da je sve više gojazne dece. Dete koje je gojazno ima veću šansu da postane gojazna odrasla osoba. Jedan od glavnih razloga gojaznosti kod dece jeste korišćenje slatkiša i brze hrane, jedenje ispred televizora i odbijanje nove zdrave hrane.
Zdravo dete uz zdravu hranu
Deci je potrebna raznovrsna ishrana koja će obezbediti normalan rast i razvoj deteta.
Ugljene hidrate za stvaranje energije treba obezbediti iz žitarica od celog zrna, integralnog pirinÄa, kaÅ¡a od žitarica. Beli hleb i proizvode od belog braÅ¡na zameniti inegralnim braÅ¡nom.
Proteine za rast i razvoj obezbediti iz mesa, ribe i jaja. Meso ne treba pohovati i pržiti u dubokoj masnoći, već grilovati na gril tiganju ili kuvati.
MleÄne proizvode koristiti zbog kalcijuma, a tu spada, mladi sir i kiselo mleko. Kalcijum možemo obezbediti i iz semena susama i iz lista perÅ¡una.
Voće i povrće nam obezbeÄ‘uje unos vitamina i minerala, ali treba birati ono sa manjim glikemijskim indeksom. Slatko voće, kao Å¡to su banane, grožđe, dinje i lubenici, treba ograniÄiti, a prednost dati bobiÄastom voću, jabukama, kruÅ¡kama. Povrće ukoliko termiÄki obraÄ‘ujemo moramo se truditi da ostane iste boje i oblika, blanÅ¡irati ili sotirati povrće, samim tim Äuvamo vitamine. Cedite deci sokove od svežeg voća i povrća, kupovni sokovi sadrže neku vrstu zaslaÄ‘ivaÄa, iako piÅ¡e da su bez Å¡ećera.
Industrijski Å¡ećer zamenite zdravim slatkiÅ¡ima. Napravite palaÄinke od heljde sa otopljenom crnom Äokoladom i viÅ¡njama, pitu od heljdinih kora sa jabukama, integralne mafine.
Kod nas, u centru dr Gifing, imamo specijalne programe za maliÅ¡ane! NauÄimo ih zajedno da biraju zdravo.
Marija Stajić, nutricionista
