Lektini su vrsta proteina koji se vežu za molekule ugljenih hidrata.
Na latinskom lektin znaÄi izabrati.
Još 1954. godine, lektin je prvi put upotrebio William Boyd.
Namirnice bogate lektinom su integralni pririnaÄ, kukuruz, seme suncokreta, indijski orah, voće, plodovi mora, povrće, izmeÄ‘u ostalih paradajz i plavi patlidžan.
Lektinom posebno obiluju mahunarke, žitarice, integralno brašno i semenke.
Bogatstvo lektina u mahunarkama
U mahunarke (leguminoze) spadaju mnoge vrsta povrća kao Å¡to je bob, boranija, graÅ¡ak, naut (leblebija), pasulj, soÄivo i soja.
Plodovi ovih biljaka smešteni su u mahuni i pravo su bogatstvo lektina.
Mahunarke se sporo vare i kao glukoza postepeno prelaze u krv.
Treba istaći da se ne smeju koristiti nekuvane, jer sadrže belanÄevinu lektin koja izaziva muÄninu, povraćanje, hemoragiÄni enteritis, dijareju, grÄeve, gasove i Äeonu glavobolju.
Deset minuta kuvanja sasvim je dovoljno da se lektin potpuno uništi (razori).
Ko treba da izbegava lektine?
Prema dokazima u nauÄnoj literaturi lektine iz žitarica, mahunarki i leguminoza treba da izbegavaju osobe koje boluju od autoimunoloÅ¡kih bolesti i hroniÄnih upalnih oboljenja.
To ne znaÄi da su svi lektini iz hrane potencijalno Å¡tetni.
Naprotiv! Lektini iz nekih vrsta jestivih puževa istražuju se kao potencijalni inhibitori metastaziranja ćelije raka.
Krompir i paradajz sadrže visoku dozu lektina i poznato je da aktiviraju simptome artritisa. Zato kada jedete paradajz, bilo bi najbolje da u potpunosti uklonite koru i odstranite semenke.
JoÅ¡ neke Äinjenice o lektinima?
Lektini ometaju apsorpciju hranljivih materija, kao Å¡to su minerali i proteini Å¡to ugrožava crevnu mikrofloru, zbog Äega lakÅ¡e dolazi do prekomernog razmnožavanja loÅ¡ih sojeva bakterija kao naprimer E.Coli.
Činjenica je da laktini pogoršavaju već postojeće upalne procese, a najbolje vidljiva je na primeru reumatoidnog artritisa.
KliniÄka istraživanja, takoÄ‘e, ukazuju na to da je upala creva povezana sa upalom zglobova.
Mnoga istraživanja povezuju laktine sa respiratornim infekcijama, dok su brojni alergolozi uoÄili da iskljuÄivanje žitarica i mahunarki iz ishrane smanjuje uÄestalost virusnih infekcija gornjih disajnih puteva.
S obzirom na to da lektini Äesto mogu biti uzrok alerija povezalo se i njihovo delovanje na nervni sistem. Tako je otkriveno da se hiperaktivnost, ili Å¡izofrenija mogu ublažiti konzumiranjem odreÄ‘ene hrane.
Isto tako, poznato je da lektini u digestavnom sistemu uzrokuju smanjeno izluÄivanje sekreta iz sluznica, Å¡to pogoduje abnormalnom rastu protozoa i bakterija. Može imati ulogu i u razvoja Äira na želucu.
Uticaj na varenje
Lektini imaju znaÄajan uticaj na probavu, odnosno na varenje hrane.
Deaktiviraju probavne hormone, blokirajući holecistokinin (neuropeptid) koji pomaže varenju belanÄevina, masnoća i ugljenih hidrata vezujući se na receptore holecistokinina i onemogućujući njegovo pravilno delovanje.
Time se lanÄano naruÅ¡ava izluÄivanje amilaze, enzima koji služi za varenje ugljenih hidrata.
S obzirom na to da je holecistokinin, hormon koji je ukljuÄen u potiskivanje i kontrolu apetita, u osnovi dovodi do povećanja apetita i umanjuje vrednosti proizvodnje probavnog enzima.
Poremećaj međućelijske komunikacije
Lektini naruÅ¡avaju imunoloÅ¡ki sistem u probavnom traktu, aktivirajući proizvodnju antitela Äime se organizam brani od neprijateljskih lektina.
Mnoge autoimune bolesti i upalni procesi vezani su za ulazak neprijateljskih lektina kroz hranu u organizam.
NajÄešće bolesti koje oni izazivaju su: reumatoidni artritis, fibromialgija(miÅ¡ićni bol), Chronova bolest, celijaklija, iritabilni colon, nefropatija(bolest bubrega), lupus…
Brojna istraživanja, takoÄ‘e, ukazuju da lektin Äesto remeti meÄ‘ućelijsku komunikaciju, a kada se to dogodi dolazi do upala, ili nekih drugih reakcija organizma poput muÄnine, povraćanja, dijareje, vrtoglavice, ili slabljenja pamćenja.
Mirjana Ljutić, nutricionista
