Nemojte svu krivicu za umor, malaksalost, glavobolju ili vrtoglavicu svaljivati na ove neobiÄne klimatske uslove, nego aparat u ruke i izmerite pritisak. Možda je uzrok svemu tome nizak krvni pritisak koji nije tako retka pojava ni meÄ‘u mladima.
Krvni pritisak zavisi od kvaliteta ishrane, naÄina života i svakako, od naÅ¡ih gena. Zato raÄunajte na to da će svaka klasiÄna dijeta za mrÅ¡avljenje uvek oboriti vaÅ¡ pritisak, baÅ¡ kao i dugotrajne vežbe pod manjim opterećenjem. Da li ste znali i da maženje kućnih ljubimaca i duže gledanje u akvarijum s ribicama smanjuje krvni pritisak?
Nizak krvni pritisak može da bude uzrok povremenih glavobolja, vrtoglavica, nelagodnosti u vratu, nesvestica, a prilikom penjanja na visinu i uzrok ozbiljnih poremećaja u ravnoteži. Ovi simptomi su pre svega posledica dotoka krvi u mozak.
Hipotenzija se može veoma delotvorno reÅ¡iti promenom režima ishrane. Dobro je zapoÄeti dan sa nekoliko dubokih udisaja u provetrenoj prostoriji. Izbegavajte dugo tuÅ¡iranje toplom vodom.
Važno je celokupnu koliÄinu dnevnih namirnica podeliti u tri obroka (doruÄak, ruÄak i veÄera), kako bi organizam mogao pravilno da iskoristi energetske, gradivne i zaÅ¡titne materije.
Svako jutro na prazan stomak popiti nezaslaÄ‘en Äaj od lišća koprive (30g na 1 litar vode). Potrebno je piti dosta teÄnosti tokom dana, a to podrazumeva najmanje dva litra vode, dolazi u obzir i gazirana voda. Korisno je piti sok od cvekle.
Da bi se sniženi krvni pritisak doveo u normalu, pomoći će sledeći napitak: prelijte kljuÄalom vodom 10g cveta nevena, pa ga ostavite da odstoji 10 minuta, a potom dodati prstohvat mlevenog Ä‘umbira. Napitak pijte sat vremena pre doruÄka. Koristan je i ekstrakt žen-Å¡ena koji se prodaje u apotekama ili prodavnicama zdrave hrane. Treba uzimati po 5 do 10 kapi dva – tri puta na dan 30 minuta pre jela. Ovaj ekstrakt uzimati tri nedelje u kontinuitetu.
Unositi više jodirane soli sa hranom, a to podrazumeva 5 do 6g dnevno.
U ishrani bi trebalo da budu zastupljene namirnice bogate kalijumom: nemasno meso, mahunarke, leguminoze, semenke suncokreta, suvo voće, hrana iz mora i namirnice bogate vitaminom C.
Masnu hranu izbegavajte. Koristite hladno ceÄ‘ena ulja (maslinovo, laneno…) umesto masti životinjskog porekla. Strogo izbegavajte prženje, posebno kad je reÄ o proizvodima životinjskog porekla (meso, riba…). Nemojte jesti viÅ¡e od dva jela bogata mastima u istom obroku.
Mirjana Ljutić, nutricionista
