Paradajz sadrži vitamine B-grupe, zatim vitamine C,E,K i P. Od mineralnih sastojaka najviÅ¡e ima kalijuma, natrijuma, gvožđa, kalcijuma, joda, cinka… Paradajz koji se u punoj sezoni proizvodi na otvorenom prostoru ima 2 puta viÅ¡e vitamina C nego onaj iz staklenika. Osim toga, ovaj je paradajz ukusniji i bogatiji korisnim sastojcima, a i jeftiniji je. Od osnovnih hranljivih sastojaka najviÅ¡e ima ugljenih hidrata (fruktoza, glukoza), a vrlo malo belanÄevina i masti. Tomatin, koji se nalazi u lišću i stabljici, deluje protiv gljiviÄnih oboljenja (mikoza).
Paradajz spada u grupu biljnih antibiotika, jer sadrži materije koje uniÅ¡tavaju Å¡tetne mikroorganizme. Veoma je važan u ishrani kako dece i odraslih, tako zdravih i bolesnih. Crvena boja paradajza potiÄe od likopena, liposolubilnog (rastvorljivog u mastima) biljnog pigmenta, koji pripada familiji karotenoida, odnosno karotena. Karoteoidi su prirodni, žućkasti, naranÄ‘asti i crveni pigmenti koji se nalaze u voću i povrću, obojenim žuto, naranÄ‘asto ili crveno. Paradajz je glavni izvor likopena, moćnog antioksidansa i antikancerogene supstance. Prema ispitivanju obavljenom pre petnaest godina likopen se pokazao kao jaÄi antioksidans od vitamina E i C. Treba naglasiti, da antioksidansi Å¡titi ćelije od oÅ¡tećenja prouzrokovanog slobodnim radikalima.
RazliÄita istraživanja pokazuju da je na Mediteranu, gde je ishrana bogata paradajzom, tj., likopenom smanjena uÄestalost bolesti srca, krvnih sudova i raka. U isto vreme nauÄnici veruju da za zaÅ¡titu od raka nije zadužen samo likopen, već i složeni meÄ‘u odnosi likopena, drugih fitohemikalija i hranljivih sastojaka u paradajzu.
Paradajz ima sposobnost naknadnog dozrevanja, odnosno ubran zeleni paradajz odležavanjem dobija svoje karakteristiÄne osobine. Ni nezreli, ni prezreli paradajz nije za upotrebu.
Plesnivi plodovi mogu biti kontaminirani mikotoksinima, otrovima koje stvaraju plesni, a smatraju se kancerogenim.
Tokom termiÄke obrade (kuvanje, dinstanje, barenje … ), za pripremu razliÄitih preraÄ‘evina (keÄap, sok, pire, sos … ), dolazi do oslobaÄ‘anja likopena iz razorenog tkiva paradajza. Za razliku od beta – karotena i ostalih karotenoida likopen je otporniji na toplotu, odnosno zagrevanje. S obzirom da je likopen rastvorljiv u mastima, tako dodatak male koliÄine ulja u preraÄ‘evine od paradajza, poboljÅ¡ava apsorpciju likopena u želudaÄno – crevnom traktu.
Dakle, sasvim je jasno zaÅ¡to se koliÄina likopena u organizmu viÅ¡e povećava kada se konzumira sok ili sos dobijen kuvanjem paradajza, kome je dodata mala koliÄina maslinovog ulja. Likopen se nagomilava u nadbubrežnoj žlezdi, testisima, jetri i tkivu prostate. Od svih organa, ćelije prostate sadrže najveću koliÄinu likopena.
Paradajz ne treba konzumirati posoljen, jer natrijum uniÅ¡tava njegove vredne sastojke, naroÄito kalijum. Ako se konzumira bez soli njegovo bogastvo kalijumom biće odliÄno iskorišćeno. Vrednost paradajza povećavaju u njemu sadržani fermenti, organske kiseline, celuloza i pektin. Dakle, zbog svega toga paradajz podstiÄe izluÄivanje vode, povoljno deluje na srce i krvni pritisak i održava dobro stanje krvi i krvnih sudova. Razlog za dobar terapijski uÄinak likopena na smanjenje rizika od bolesti srca i krvnih sudova moguće je potražiti i u Äinjenici da ovaj karotenoid, pored snažnog antioksidansnog dejstva, koÄi kljuÄni enzim u stvaranju holesterola, Äime doprinosi sniženju koncentracije i Å¡tetnih efekata poviÅ¡enog nivoa holesterola u krvi.
Od koristi je za sve stomaÄne organe, posebno na jetru i žuÄ. Kao lek, paradajz se svakodnevno daje obolelima od Äira na `želucu. Na žalost, bolesnici sa oÅ¡tećenom funkcijom bubrega treba da vode raÄuna o koliÄini paradajza u ishrani, jer je bogat kalijumom, Äiji unos mora da bude smanjen kod hroniÄnih bubrežnih oboljenja. U sluÄaju avitaminoza (bolesti i poremećaji izazvani nedostatkom vitamina u organizmu), paradajz je takoÄ‘e preporuÄljiv. Paradajz se posebno dovodi u vezu s manjim obolevanjem od raka pankreasa i grlića materice. Ostala lekovita svojstva paradajza su da popravlja krvnu sliku, pomaže leÄenju artritisa, reume, snižava ureju u krvi, služi kao preventiva od zapaljenja slepog creva, a i odliÄan je protiv hemoroida.
Paradajz Äorba uz dodatak moraÄa, seckanog crnog luka, narendane Å¡argarepe, celera, crnog vina, a posle kuvanja uz dodatak soka isceÄ‘enog iz belog luka i iseckanog perÅ¡una, veoma je delotvorna za regulisanje stolice, za sniženje poviÅ¡enog krvnog pritiska i za bolji rad jetre.
Mirjana Ljutić, nutricionista
