Telo Äoveka Äini dve trećine voda. Voda je od velikog znaÄaja za Äoveka, bez hrane Äovek može izdržati sedam dana, dok bez vode Äovek može svega nekoliko dana. Ukoliko bi se izgubilo samo 5 % telesnog sadržaja vode, doveli bismo telo u stanje dehidratacije. Ukoliko se telu ne obezbedi teÄnost koja se izgubi, organizam će je nadoknaditi uzimanjem iz telesnih ćelija i ćelija kože, Å¡to dovodi do gubitka elastiÄnosti i starenja kože.
Voda se iz organizma gubi putem bubrega, disanjem, preko creva, putem kože. U vrelim letnjim danima znojenjem se gubi i do 1,3 litara vode. Osećaj žeÄ‘i se javlja i pri gubitku od 1 do 2 % naÅ¡e telesne vode. Potreba za vodom javlja se mnog pre dehidratacije. Leti najÄešće imamo pri sebi neki napitak i samim tim se smanjuje mogućnost dehidratacije.
Dnevna potreba za vodom zavisi od starosti, spoljne temperature i fiziÄkog rada. Savetuje se da je potrebno popiti 2 do 2,5 litre vode u toku dana. Smatra se da je potreba od dve litre vode proizaÅ¡la iz proseÄne kalorijske potroÅ¡nje od 2000 kalorija dnevno. Jedan mililitar vode je potreban da preradi svaku unetu kaloriju, pa na proseÄnu potrebu od 2000 kalorija dolazimo do potrebe za dve litre vode dnevno. Nije neophodno svima prepisati isti dnevni unos vode, to je individualno i svaka osoba pije onoliko koliko joj je potrebno. Prilikom poviÅ¡enih temperatura savetuje se veći unos teÄnosti.
Pored obiÄne vode, telo obezbeÄ‘uje teÄnost putem hrane, Äajeva, voćnih sokova i sokova od povrća, supa, mineralnih voda, od svežeg voća. Povrće i voće sadrže do 80% vode, meso do 60% riba 70% i hleb do 30 % vode.
Sokovi od voća i povrća su odliÄan izbor. Pored toga Å¡to neutraliÅ¡u žeÄ‘, omogućavaju telu unos vitamina, minerala, dijetnih vlakana i antioksidanata.
Citrusni sokovi obezbeđuju telu vitamin C, što dovodi do poboljšanja imuniteta.
Sokovi od povrća, Å¡argarepe, kupusa, zelenog lisnatog povrća, sadržajni su u beta karotenu, pimentu koji Å¡titi telo od slobodnih radikala, koji mogu nastati i dejstvom sunÄevih zraka.
Ukoliko u ishrani ima dosta proteina, savetuje se veći unos vode radi eliminisanja azotnih jedinjenja iz proteina.
Sa mineralnim vodama treba biti pažljiv. Savetuje se jedna do dve ÄaÅ¡e na dan. Neke mineralne vode sadrže veliku koliÄinu mineralnih materija, pa većim unosom možemo zasititi telo ovim mineralima.
Vode koje sadrže magnezijum, imaju diuretski efekat. Njihov unos treba ograniÄiti jer dovode do znatnog gubitka teÄnosti u toplim danima.
Alkoholna pića takoÄ‘e mogu izazvati veliki gubitak teÄnosti. Alkohol blokira stvaranje vazopresina, hormona koji utiÄe na bubrege, u kojima se pravi mokraća i samim tim telo se ponaÅ¡a kao da ima dovoljno teÄnosti i dolazi do stvaranja razreÄ‘ene mokraće.
Osvežavajući bezalkoholni napici kao Å¡to su kola i tonici imaju veliku koliÄinu Å¡ećera, deficitarni su u vitaminima i mineralima i ne savetuju se kao pogodni neutralizatori žeÄ‘i. Dodatak ugljen 4 oksida u ovim napicima dovodi do disbalansa acidobazne ravnoteže i može doći do nadimanja u želucu usled korišćenja ovih napitaka.
Ako se pije flaÅ¡irana voda, staklena ambalaža je znatno kvalitetnija od plastiÄne. PlastiÄne flaÅ¡e ispuÅ¡taju toksiÄne hemikalije, ukljuÄujući fitalate i bisfenol A, koji su povezani sa hormonalnim poremećajima i neplodnošću.
Usled poviÅ¡ene temperature i intezivnog znojenja, telo se oslobaÄ‘a toksina. Zeleni Äaj se smatra pravim detoksikatorom, prema tome srednje rashlaÄ‘en zeleni Äaj sa limunom može biti pravi odabir u vrelim letnjim danima.
Pored obiÄne vode uz vas na vrelih 35 stepeni može se naći i ceÄ‘en limun i grejpfrut bez Å¡ećera sa listom nane, osvežava ali i obezbeÄ‘uje unos teÄnosti.
Hladni napici prebrzo napuÅ¡taju želudac, savet je da teÄnost bude srednje rashlaÄ‘ena.
Marija Stajić, nutricionista
