Vitamin D je veoma važan za dobro zdravlje. Njegova uloga u životu ljudi je viÅ¡estruka. Zapravo vitamin D predstavlja prohormon, koji nastaje u koži dejstvom ultraljubiÄastih zraka. Kompleksan je vitamin, sastoji se od vitamina D1, D2, D3, D4, D5, ali vitamini D2 i D3 su biloÅ¡ki aktivni. Iz hrane životinjskog porekla nastaje vitamin D3 , a iz biljne hrane nastaje vitamin D2.
Glavna funkcije vitamina D:
– Aktivan je u metabolizmu kostiju,
– JaÄa zube,
– JaÄa kosti,
– Aktivan je u imunom sistemu,
– Štiti od nekih vrsta raka.
Sa godinama opada sposobnost organizma da proizvodi vitamin D. Od 65. godine potreba za ovim vitaminom je dvostruko veća. Zbog deficita najÄešće i blagi pad kod starih ljudi dovodi do ozbiljnog preloma kostiju. AnoreksiÄne žene izmeÄ‘u 15 i 19 godina zbog male gustine kostiju sklone su kasnijem prelomu. Nedostatak vitamina D kod dece može izazvati rahitis, ali sada je nastanak te bolesti redak, iz razloga Å¡to deca dosta vremena provode na suncu. TakoÄ‘e nedostatak može dovesti do dijareje, nesanice, nervoze i grÄeva u miÅ¡ićima.
80% vitamina D stvara se uz pomoć sunca u koži.
Nije neophodno da se ceo dan provede na suncu da bi se stvorio vitamin D. Deset minuta u prirodi sasvim je dovoljno da se organizam obezbedi sa ovim vitaminom.
Studije pokazuju da je vitami D važan kod spreÄavanja osteoporoze. Ukoliko nema dovoljne koliÄine D vitamina, organizam nije u mogućnosti da apsorbuje kalcijum iz hrane. Kada je nivo kalcijuma u krvi nizak, organizam prebacuje u krv kalcijum iz kostiju, kako bi se miÅ¡ići i nervi obezbedili sa ovim mineralom. Ovakvo premeÅ¡tanje dovodi do gubitka koÅ¡tane mase Å¡to predstavlja opasnost kod preloma kostiju.
Kod gojaznih osoba, vitamin D je uskladiÅ¡ten u masnom tkivu, Å¡to spreÄava njegovu iskoristljivost. Prevelika koliÄina vitamina u telu, takodje može dovesti do problema. Može doći do dijareje ili zatvora, glavobolje, gubitka apetita, muÄnine i povraćanja, nepravilnog srÄanog ritma, takoÄ‘e velike doze mogu dovesti do poremećaja ravnoteže kalcijuma i fosfora, slabljenja kostiju i nagomilavanja kalcijuma u mekim tkivima.
Vitamina D ima u namirnicama kao Å¡to su: riba, riblje ulje, jaja, puter, peÄurke, mleko i meso sadrže male koliÄine ovog vitamina.
Riba se hrani planktonom koji živi u povrÅ¡nim slojevima vode i samim tim je izložen velikom dejstvu ultraljubiÄastih zraka, uz pomoć kojih se stvara vitamin D. Velike ribe se hrane sitnom ribom i na taj naÄin nagomilavaju vitamin D u svojim tkivima, naroÄito u jetri.
Kako je naÅ¡a ishrana siromaÅ¡na ribom, pored sunÄanja potrebno je unositi vitamin D putem suplemenata. Da bi se obezbedio dnevni unos vitamina D potrebno je pojesti 28 do 30 komada jaja, popiti 2.44 do 2.93 litara mleka ili pojesti 6.25 do 7.5 kilograma feta sira, zvuÄi puno i nemoguće, zato par kapi vitamina D dnevno može zadovoljite dnevne potrebe.
Marija Stajić, nutricionista
