Mnogobrojne sorte zelene salate svrstavaju se u glaviÄaste salate, rimske salate i lisnate salate. Najtraženija salata je i danas kao i ranije glaviÄasta zelena salata, koja se kod nas gaji već vekovima. Danas je možemo kupiti tokom cele godine zbog velikog broja njenih razlÄitih sorti. Salate se veoma ceni u ishrani zdravih i bolesnih ljudi zbog visoke bioloÅ¡ke vrednosti i specifiÄnog osvežavajućeg ukusa. Salate su bogate vlaknima, koja olakÅ¡avaju rad creva, a izuzetno su korisne i u dijetama jer usporavaju apsorpciju Å¡ećera, Äime omogućavaju njihovo postupno iskorišćavanje.
Salata sadrži oko 4% vode, od hranljivih materija ima najviÅ¡e ugljenih hidrata oko 2,5%, belanÄevina oko 1,2% i masti oko 0,2%. Energetska vrednost je neznatna. Zelena salata sadrži vitamine A i C, a od minerala ima gvožđa, kalcijuma, cinka, bakra, magnezijuma i fosfora. Vitamini B1, B2, B6, koji su neophodni za razmenu materija i funkcije nerava, a takoÄ‘e za stvaranje belanÄevina, sadržani su u svim zelenim salatama. Tamnije zeleno lišće salate bogatije je vitaminom A, od svetlijeg. Dakle, pravilnim izborom salata snabdevamo se u dovoljnoj meri svim onim Å¡to je organizmu potrebno.
Pre upotrebe, listove salate najpre dobro oprati u posudi (ne pod mlazom vode), jer se u glavici salate mogu naći razni insekti koji prenose zarazu ako se ne odstrane, pa tek onda ih kidati, jer u protivnom dolazi do gubitka hranljivih sastojaka. Izbegavajte pranje povrća sodom bikarbonom, jer može pospeÅ¡iti gubljenje dragocenih vitamina. Opranu salatu najbolje je zaÄiniti limunovim sokom i hladno ceÄ‘enim uljem koje najviÅ¡e volite – maslinovo, bundevino, sojino, laneno, suncokretovo… Ukus salate možete obogatiti i svežim zaÄinskim biljem-bosiljkom, majÄinom duÅ¡icom, ruzmarinom, timijanom i majoranom. Osim Å¡to olakÅ¡avaju varenje, smanjuju potrebu za soli. Ne zaboravite – zelenu salatu uvek pripremati neposredno pred upotrebu, da bi se saÄuvala njena svežina, Ävrstoća i vitaminska vrednost.
Zelena salata se preporuÄuje osobama koje pate od zatvora. Gvožđe i bakar prisuni u salati su veoma korisni za popravljanje krvne slike, tome potpomaže i prisutni vitamin C. Zelena salata sadrži elemente koji pomažu kod luÄenja bronhijalnog sekreta. Salata ima i zaÅ¡titnu ulogu od nekih oblika raka (na organima za varenje i disajnim organima). U izvesnoj meri pomaže kod glavobolje.
Posle obilne upotrebe salate uvek sledi miran i dubok san. Najvredniji lekoviti sastojak salate je njen mleÄni sok. Sok zelene salate sadrži sliÄnu materiju opijumu i može, kad mu se doda limunov sok, da se upotrebljava kao sredstvo za smirenje. JoÅ¡ stari grÄki lekari, leÄili su nesanicu preporuÄujući upotrebu većih koliÄina zelene salate.
Pri kupovini, izbegavati zelenu salatu sa žućkastim lišćem ili sa braon mrljama. Žuta boja ukazuje na njenu starost, a time i na manju vitaminsku vrednost. Tamne mrlje ukazuju na starost i loÅ¡e rukovanje, kao i na poÄetno kvarenje.
Salate se lako vare, naroÄito ako se zaÄine umesto sirćetom limunovim sokom. Salatu je najbolje jesti na poÄetku obroka, jer otvara apetit i brzo se vari. Salatu ne treba jesti na kraju obroka, jer ona „izgoni†hranu uzetu pre nje iako ova joÅ¡ nije dobro svarena. Semenke sirovog suncokreta, susama, bundeve i lana,t reba kombinovati sa salatama od povrća.
Salatu Äuvati u frižideru, upakovanu u plastiÄnu kesu. Ne držati je uz banane, jabuke, jer gas etilen, koji ovo voće ispuÅ¡ta može da ubrza kvarenje salate.
Mirjana Ljutić, nutricionista
